Namoz o’qishni o’rganish kitobi
9. «Аллооху акбар» деб киёмга (тикка) турилади.
Намоз суралари – укиш тартиби
Бир кунда беш вакт (бомдод, пешин, аср, шом ва хуфтон) намоз укиш хар бир мусулмонга фарздир.
Бомдод намози икки ракат суннат, икки ракат фарз — жами турт ракатдан иборат.
Бомдод намозининг икки ракат суннати куйидагича укилади:
1. Аллох ризолиги учун кибла томонга юзланиб, бугунги бом-дод намозининг икки ракат суннатини укиш-ни ният килдим», деб кунгилдан утказилади
2. «Аллооху акбар», деб ифтитох такбири ай-тилади. Бу такбирда эркаклар куллар кафтини киблага каратиб, бош бармокларининг учини кулокларининг юмшок жойига теккизишади (3-расм). Аёллар кулларини елка баробарида кутара-дилар
3. Куллар богланади. Эркаклар унг кул каф-тини чап кул устига куйишади. Унг кулнинг бош ва кичик бармоклари билан чап кул билагини ушлашади
Аёллар унг кулни чап кул устида тугиб, кулла-рини кукракка куядилар Бу хол «киём» дейилади. Киёмда (тик турган халда) сажда ки-линадиган жойга караб, навбати билан, куйидагилар (сано дуоси, фотиха сураси, кейин биронта зам сура) укилади.
Субхаанакаллооухумма ва бихамдика ва табааро касмука ва таъаалаа жаддука ва лаа илааха гойрук
Маъноси: «Аллохим! Сенинг номинг муборакдир. Шон шарафинг улугдир. Сендан узга илох йукдир».
Аъуузу биллаахи минаш-шайтоонир-рожиийм. Бисмиллаахир-рохмаанир-рохиийм. Алхамду лиллаахи роббил-ъааламиийн. Ар-рохмаанир-рохиийм. Маалики явмид-диийн. Иййаака наъбуду ва иййаака настаъиийн. Ихдинас-сироо-тол-мустакиийм. Сироотоллазиийна ан-ъамта ъалайхим гойрил-магдзууби ъалайхим валадззооооллиийн
Мазмуни: Аллохнинг даргохидан кувилган шайтон ёмонлигидан Аллохнинг панохига кочаман. Мехрибон ва рахмли Аллох номи билан (бошлайман). Хамд оламлар рабби Аллохгаким, (У) мехрибон, рахмли ва хисоб-китоб куни (Киёмат)нинг эгасидир. Сен-гагина ибодат киламиз ва Сендангина ёрдам сураймиз! Бизни шундай тугри йулга бошлагинки, (У) Сен инъом (хидоят) этганлар-нинг (Пайгамбарлар, сиддик ва шахидларнинг) йулидир, газабга учраган (Мусо кавмидан итоатсизларининг) ва адашган (Исо кав-мининг «Аллохнинг фарзанди бор» дейдиган)ларнинг эмас!
Фотиха сурасидан сунг бир зам (кушимча) сура укилади.
Янги урганувчилар куйидаги кичик суралардан бирини зам килишса булади:
Иннааа аътойнаакал-кавсар. Фасолли лироббика ванхар. Инна шааниаъка хувал-абтар.
Мазмуни:«(Эй Мухаммад,) дархакикат, Биз Сизга Кавсарни* бердик. Бас, Раббингиз учун намоз укинг ва (туя) суйиб курбонлик килинг! Албатта, ганимингизнинг узи (барча яхшиликлардан) махрумдир».
(Кавсар – жаннатдаги бир ажиб дарё ёки ховузнинг номи. Унинг суви асалдан тотли, кор ва сувдан ок. Ундан ичган киши абадий чанкоклик курмайди.)
Кул хуваллооху ахад. Аллоохус-сомад. Лам ялид. Ва лам йуулад. Ва лам якуллахуу куфууван ахад..
Мазмуни: (Эй Мухаммад,) айтинг: «У — Аллох ягонадир. Аллох бехожат, (лекин) хожатбарордир. У тугмаган ва тугилмаган хам. Шунингдек, Унга тенг бирор зот йук-дир».
Кул аъуузу бироббил-фалак. Мин шар-ри маа холак. Ва мин шарри гоосикин изаа вакоб. Ва мин шаррин-наффаасаати фил-ъукод. Ва мин шарри хаасидин изаа хасад.
Маъноси: «(Эй Мухаммад,) айтинг: “Па-нох тилаб илтижо килурман тонг Парвар-дигорига яратган нарсаси ёвузлгидан, тугунчага дам урувчи аёллар ёвузлигидан хамда хасадчининг хасади ёвузлигидан”».
Кул аъуузу бирробин-нааси мааликин-нааси илаахин-нааси мин шаррил-васваасил-хоннаас. Аллазиий ювасвису фиий судуурин-нааси минал-жиннати ван-наас.
Маъноси: «(Эй Мухаммад,) айтинг: “Панох тилаб илтижо килурман одамлар Парварди-горига, одамлар Подшохига, одамлар Илохига яширин васвасачи (шайтон) ёвузлигиданки, (у) одамларнинг дилларига васваса солур. (Узи) жинлар ва одамлардандир”».
4. Зам сура тугагач, «Аллооху акбар», деб руку килинади. Эркаклар тирсаклари ва тиззаларини букмасдан, бармокларини очган холда, тиззаларини махкам чангаллаб эгиладилар
Аёллар эркакларга нис-батан озрок эгиладилар. Тиззаларини бироз букадилар. Бармокларини жам-лаб тиззаларини тутадилар.
Рукуда уч марта «Суб-хаана роббиял-ъазиийм» (Эй буюк Роббим, Сен барча нуксонлардан поксан), дейилади.
5. Рукудан «Самиъал-лооху лиман хамидах» (Аллох Уни хамд этган-ларни эшитгувчидир), деб кад кутарилади, бу холат «кавма» дейилади. Кавма холида: «Роббанаа лакал- хамд» (Эй Роббимиз, хар турли хамд-санолар ёлгиз Сенгадир), дейилади
6. «Аллооху акбар» деб аввало тиззалар, кейин куллар, сунг пешона ва бурун ерга теккизилиб, сажда килинади. Сажда килинаётганда оёк панжалари киблага каратилади, эркакларнинг тирсаклари ерга тегмайди . Аёллар тирсакларини ерга куядилар . Саждада уч марта: «Субхаана роббиял-аълаа» (Эй улуг Роббим, Сен бутун нуксон-лардан поксан), дейилади.
7. «Аллооху акбар» деб саждадан бош кутарилади ва тиз чуккан холда бироз утирилади, бу холат «жалса» дейилади. Жалсада куллар, бармоклар уз холича тутилиб, сонга куйилади. Бармок учлари тизза билан тенг булиши лозим .
Эркаклар чап оёклари устига утирадилар. Унг оёк панжалари киблага каратилади.
Аёллар оёкларини унг тарафдан чикариб утирадилар.
8.«Аллооху акбар», деб иккинчи марта сажда килинади. Саждада уч марта: «Субхаана роббиял-аълаа», дейилади
9. «Аллооху акбар» деб киёмга (тикка) турилади.
10. Киёмда «Бисмиллаахир-рохмаанир-рохиийм»-дан бошлаб, Фотиха сураси, оркасидан бир зам сура укилади.
11. «Аллооху акбар», деб руку килинади. Рукуда уч марта «Субхаана роб-биял-ъазиийм», дейилади.
12. «Самиъаллооху ли-ман хамидах», деб тик турилади, кетидан «Роббанаа лакал-хамд», дейилади.
13.«Аллооху акбар», деб саждага борилади. Саждада уч марта «Субхаана роббиял-аълаа», дейилади.
14. «Аллооху акбар», деб саждадан бош кутарилади ва бир оз утирилади.
15. «Аллооху акбар», деб иккинчи бор сажда килинади. Саждада уч марта: «Субхаана роббиял-аълаа», дейилади
16. «Аллооху акбар», деб саждадан бош кутари-либ каъ-дада утирилади ва куйидагилар укилади:
Ат-тахиййаату лиллаахи вас-солааваату ват-тоййибаат. Ас-салааму ъалайка айюхан-набиййю ва рохматуллоохи ва барокаатух. Ас-салааму ъалайнаа ва ъалаа ъибаадил-лаахис-соолихиийн. Ашхаду аллаа илааха иллаллооху ва ашхаду анна Мухаммадан ъабдухуу ва росуулух.
Мазмуни: Мол, бадан, тил билан адо этила-диган бутун ибодатлар Аллох учундир. Эй Набий! Аллохнинг рахмати ва баракоти Сизга булсин. Сизга ва солих кулларга Аллохнинг саломи булсин. Икрорманки, Аллохдан узга илох йук. Ва яна икрорманки, Мухаммад, алайхиссалом, Аллохнинг кули ва элчисидирлар.
Аллоохумма солли ъалаа Мухаммадив-ва ъалаа аали Мухаммад. Камаа соллайта ъалаа Иброохиима ва ъалаа аали Иброхиим. Иннака хамиидум-мажиид.
Аллоохумма баарик ъалаа Мухаммадив-ва ъалаа аали Мухаммад. Камаа баарокта ъалаа Иброхиима ва ъалаа аали Иброхиим. Иннака хамиидум-мажиид.
Мазмуни: Аллохим, Иброхим ва унинг оиласига рахмат этганинг каби, Мухаммад ва ул зотнинг оиласига рахмат айла, Сен хамду мактовга лойик ва буюк Зотсан.
Аллохим, Иброхим ва унинг оиласига баракотингни эхсон этганинг каби Мухаммад ва ул зотнинг оиласи устига хам баракотингни эхсон айла. Сен хамду мактовга лойик ва буюк Зотсан.
Роббанаа аатинаа фид-дунйаа хасанатав-ва фил-аахироти хасанатав-ва кинаа ъазаабан-наар.
Мазмуни: «Эй Роббимиз, бизга бу дунёда хам, охиратда хам яхшиликни бергин ва бизни дузах олови азобидан саклагин».
17. Аввал унг, кейин чап елкага караб: «Ассалааму алайкум ва рохматул-лоох» деб салом берилиб намоздан чикилади.
Шу билан бомдод намозининг икки ракат суннати тугайди.
Бомдод намозининг икки ракат фарзи хам худди шу тартибда укилади. Фарки — аввало, эркаклар ниятдан олдин (бошка фарз намозлари олдидан хам) куйидаги икомат такбирини айтишади:
Аллооху акбар, Аллооху акбар,
Аллооху акбар, Аллооху акбар.
Ашхаду аллаа илааха иллаллоох,
Ашхаду аллаа илааха иллаллоох.
Ашхаду анна Мухаммадар-росуулуллоох,
Ашхаду анна Мухаммадар-росуулуллоох.
Хайя ъалас-солаах, хайя ъалас-солаахsolah,
Хайя ъалал-фалаах, хайя ъалал-фалаах.
Код кооматис-солаах, код кооматис-солаах
Аллооху акбар, Аллооху акбар,
Лаа илааха иллаллоох.
Икомат такбирининг лафзлари азонникига ухшайди, фарки — буниси тез айтилади.
Бомдод намозининг фарзига куйидагича ният килинади; «Аллох ризолиги учун бомдод намозининг икки ракат фарзини уз вактида укишни ният килдим».
Колган кисми суннат билан бир хил давом этаверади.
Namoz o’qishni o’rganish kitobi
Бир кунда беш маҳал (бомдод, пешин, аср, шом ва хуфтон) намоз ўқиш ҳар бир мусулмонга фарздир.
БОМДОД НАМОЗИ
Бомдод намози тонг отгандан то қуёш чиққунича ўқилади. Бомдод намози икки ракат суннат, икки ракат фарз, жами тўрт ракатдир. Фарз амални (намозни) адо этган киши охиратда савобга эришади, уни адо этмаган киши азобланади. Суннат амалини адо этган киши улкан савобга эришади.
Бомдод намозининг икки ракат суннати бундай ўқилади:
- «Каъбанинг бир тарафига юзланиб шу вақт бомдод намозининг икки ракат суннатини холис Аллоҳ таоло учун ўқишни ният қилдим», деб кўнгилдан ўтказилади (1–2-расмлар).
- «Аллоҳу акбар», деб эркаклар қўллар кафтини қиблага қаратиб, бош бармоқларининг учини қулоқларининг юмшоқ жойига теккизишади (3-расм), аёллар қўлларини елка баробарида кўтарадилар (4-расм).
- Эркаклар қўлларини боғлаб, ўнг қўл кафтини чап қўл кафти устига қўйиб, ўнг қўлнинг бош ва кичик бармоқлари билан чап қўл билагини ушлаб киндик остида тутишади (5-расм). Аёллар ўнг қўлни чап қўл устида тутиб, қўлларини кўкракда тутишади (6-расм). Бу ҳол «қиём» дейилади. (Қиёмда (тик турган ҳолда) сажда қилинадиган жойга қараб турилади).
Қўллар боғлангач, ичда ўзи эшитадиган даражада сано ўқилади: Субҳанакаллоҳумма ва биҳамдика ва табарокасмука ва таъала жаддука ва ла илаҳа ғойрук.
Маъноси: «Ё Аллоҳ! Сенга ҳамд айтиб барча айблардан поклигингни ёд этаман. Исминг улуғдир. Улуғлигинг ҳамма улуғлардан улуғдир. Сендан ўзга илоҳ йўқдир».
Санодан сўнг ичида «Аъузу биллаҳи минаш шайтонир рожийм. Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм», дейилади ва Фотиҳа сураси ўқилади.
ФОТИҲА СУРАСИ
Алҳамду лиллаҳи роббил ъаламийн. Ар-роҳманир роҳийм. Малики явмиддийн. Ийяка наъбуду ва ийяка настаъийн. Иҳдинас сиротол мустақийм. Сиротоллазийна анъамта ъалайҳим. Ғойрил мағзуби ъалайҳим валаз-золлийн. (Фотиҳа сурасидан кейин овоз чиқарилмасдан “Амийн” дейилиши керак.
Маъноси: «Ҳамд оламларнинг Рабби – Аллоҳгаким, (У) Mеҳрибон, Раҳмли ва жазо (ва мукофот) кунининг (қиёмат кунининг) эгасидир. Сенгагина ибодат қиламиз ва Сендангина ёрдам сўраймиз. Бизни шундай тўғри йўлга йўллагинки, у Сен инъом этган зотларнинг йўли (ҳидоят йўли) бўлсин, ғазабга учраган ва адашганларнинг эмас!»
Фотиҳа сурасидан сўнг бир (зам) сура ўқилади. (Зам – қўшимча).
КАВСАР СУРАСИ
Инна аътойнакал-кавсар. Фасолли лироббика ванҳар. Инна шаани ака ҳувал абтар.
Маъноси: «(Эй Муҳаммад!) Албатта, Биз Сизга Кавсарни ато этдик. Бас, Раббингиз учун (беш вақт ёки Қурбон ҳайити учун) намоз ўқинг ва (туя) сўйиб қурбонлик қилинг! Албатта, ғанимингизнинг ўзи (барча яхшиликлардан) маҳрумдир».
- Зам сура тугагач, «Аллоҳу акбар», деб руку қилинади. Яъни эркаклар эгилиб тирсаклари ва тиззаларини букмасдан, бармоқларини очган ҳолда, тиззаларини маҳкам чангаллаб орқаларини текис қилиб турадилар (7-расм). Аёллар салгина эгиладилар. Тиззаларини бироз букадилар. Бармоқларини жамлаб тиззаларини тутадилар (8-расм).
Рукуда уч марта «Субҳана роббиял азийм» (Улуғ Раббим барча нуқсонлардан покдир), дейилади.
- Рукудан «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ» (Аллоҳ ҳамд айтганларнинг ҳамдини эшитади), деб қад ростланади, бу ҳолат «қавма» дейилади.
Қавма ҳолида: «Роббана лакал ҳамд» (Эй Раббимиз, барча ҳамд Сенгадир), дейилади (9 –10-расмлар).
- Сўнг саждага боришда «Аллоҳу акбар» деган ҳолда қадни букмай, тиззалар ерга теккизилади ва қўллар, сўнг пешона ва бурун ерга теккизилади, сажда қилинади. Қўллар бармоғи жипслаштирилиб қулоққа яқин қўйилади. Сажда қилинаётганда оёқ панжалари ердан кўтарилмайди, қиблага қаратилади, эркаклар тирсакларини ерга, қоринларини сонига теккизмайди. Саждада бурун юмшоқларига қаралади (11-расм). Аёллар тирсакларини ерга теккизади (12-расм). Саждада уч марта тасбеҳ: «Субҳана роббиял аъла» (Улуғ Раббим барча нуқсонлардан покдир), дейилади.
- Уч марта тасбеҳ айтилгач, «Аллоҳу акбар» деб саждадан бошни кўтариб чўкка: чап оёқни тўшаб ўнг оёқ панжасини қиблага қаратиб ўтирилади, бу ҳолат «жалса» дейилади (13–14-расмлар). Жалсада қўллар, бармоқлар учи тиззада бўлиб, жипслаштирилмай сонга қўйилади.
Эркаклар чап оёқлари устига ўтириб, ўнг оёқ панжаларини қиблага қаратади (15-расм). Аёллар оёқларини ўнг тарафдан чиқариб ўтирадилар (16-расм).
- Бироз ўтирилгач, яна «Аллоҳу акбар», деб иккинчи марта сажда қилинади. Саждада уч марта: «Субҳона роббиял аъла», дейилади (17–18-расмлар).
- Уч марта тасбеҳ айтгач, иккинчи ракатга «Аллоҳу акбар», деб турилади (19–20-расмлар). Туришда аввал пешона, сўнг икки қўл ва охири икки тизза ердан кўтарилади.
- Иккинчи ракатга турганда, ичида «Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм» айтилади ва Фотиҳа сураси ўқилади. Фотиҳа сурасидан сўнг яна бир (зам) сура ўқилади.
- Сўнг: «Аллоҳуакбар», деб руку қилинади. Рукуда уч марта «Субҳанароббиялазийм», дейилади (21–22-расмлар).
- Уч марта тасбеҳ айтилгач, «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ», деб қад ростланади ва «Роббана лакал ҳамд», дейилади (23–24-расмлар).
- Сўнг «Аллоҳуакбар», дея саждага борилади. Саждада уч марта «Субҳанароббиялаъла», дейилади (25–26-расмлар).
- Сўнг «Аллоҳуакбар», дея саждадан бош кўтарилади ва чўкка ўтирилади (27–28-расмлар).
- Бироз ўтиргач, яна «Аллоҳуакбар», дея иккинчи саждага борилади. Саждада уч марта: «Субҳанароббиялаъла», дейилади (29–30-расмлар).
- Сўнг «Аллоҳуакбар», дея саждадан бош кўтарилиб (31–32-расмлар) чўкка ўтирилади. Бу ўтириш қаъда дейилади. Қаъдада кўкракка қараб ўтирилади. Бу қаъдада ташаҳҳуд, салавот ва дуо ўқилади:
ЎМИ матбуот хизмати
ISTIHORA:
QANDAY & NEGA
اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ وَأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ، وَأَسْأَلُكَ مِنْ فَضْلِكَ الْعَظِيمِ، فَإِنَّكَ تَقْدِرُ وَلاَ أَقْدِرُ وَتَعْلَمُ وَلاَ أَعْلَمُ وَأَنْتَ عَلاَّمُ الْغُيُوبِ، اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ [qaroringizni shu yerda ayting] خَيْرٌ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي فَاقْدُرْهُ لِي وَيَسِّرْهُ لِي ثُمَّ بَارِكْ لِي فِيهِ، وَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ شَرٌّ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي فَاصْرِفْهُ عَنِّي وَاصْرِفْنِي عَنْهُ، وَاقْدُرْ لِي الْخَيْرَ حَيْثُ كَانَ ثُمَّ أَرْضِنِي بِهِ
Duoning o’qilishi
Upgrade your browser to play this audio file.
Allohumma inniy astaxīruka biʿilmika va astaqdiruka biqudratika, va asʾaluka min faḍlika (a)l-ʿaẓīm fainnaka taqdiru valā aqdiru va taʿlamu valā aʿlamu va anta ʿallāmu (a)l-g’uyūb. Allohumma, in kunta taʿlamu anna hāza (a)l-amra xoyrul lī fī dīnī va maʿāshī vaʿāqibati amrī faqdurhu lī va yassirhu lī thumma barik lī fīhi. Va in kunta taʿlamu anna haza (a)l-amra sharrun lī fī dīnī va maʿāshī va ʿāqibati amri faṣrifhu ʿannī va (a)ṣrifni ʿanhu vaqdir lī(ya) (a)l-xoyro haysu kāna summa arḍīnī bihi.
Duoning ma’nosi
Allohim, ilming bilan Sendan yaxshilik so’rayman. Qudrating bilan Sendan qodirlik va ulug’ fazlingni so’rayman. Zero, Sen qodirsan, men ojizman. Sen biluvchisan, men bilmayman. Sen g’aybni biluvchisan. Allohim, agar mana shu ishim dinimda, hayotimda, ishlarimning oqibatida, dunyo va ohiratimda men uchun yaxshi bo’lsa, uni menga nasib et. Agar mana shu ishim dinimda, hayotimda, ishlarimning oqibatida, dunyo va ohiratimda men uchun yomon bo’lsa, uni mendan va meni undan uzoqlashtir. Qayerda bo’lsa ham, men uchun yaxshilikni taqdir qil va meni undan rozi qil.
Ma’lumotlar
Umumiy
- Tayyorgarlik – Shaxsiy mantiqni ishga soling va imkoniyatlaringizni chamalang. Izlaning.
- Istishora (maslahat so’rang) – Siz ikkilanayotgan sohangizda tajribali va bilimli bo’lgan insondan maslahat so’rang.
- Istihora (hidoyat izlang) – Nimani istayotganigiz oydinlashdi, lekin bir qarorga kelishda ikkilanyapsiz. Qat’iyat va aniqlik istayapsiz. Nihoyat, aynan shu bosqichda istihora ishga tushadi.
Istihora Namozi
Shartlari
- Har qanday namoz uchun talab qilinga shartlar (m. qada, ruku, sajda)
- Boshqa talablar mavjud emas. (m: maxsus g’usl qilish yoki tunda o’qish shart emas)
Qanday
Ikki rakat nafl namozi (besh vaqt farz namozidan tashqari har qanday namoz) o’qing va har bir rakatda Fotiha surasidan keyin istalgan surani o’qing, chunki Payg’ambar ﷺ tomonidan ma’lum bir sura tavsiya etilmagan. (Eslatma: Mufassir Shayx Muhammad Sodiq o’zlarining “Kifoya 1” kitoblarida 1-rakatda Fotiha + Kafirun, 2-rakatda Fotiha + Ixlos suralarini tavsiya etganlar.) Namozni tugatib, ya’ni salom berganingizdan so’ng, istihora duosini o’qing. Iloji boricha Rasululloh ﷺ o’rgatganlaridek, arab tilida o’qing va ehtiyojingizni istalgan tilda aniq ayting. Agar duoni yodlamagan bo’lsangiz, qog’ozdan yoki qo’l telefonidan o’qing. Agar arab yozuvida o’qiyolmasangiz, lotin yozuvida keltirilgan o’qilishidan foydalaning. Hech qanday qo’shimcha duo talab qilinmaydi.
Natija
Hech qanday tush/ishora/belgi KO’RMASLIGINGIZ ham mumkin. Alloh ﷻ shu ishning hayrli yoki hayrsiz ekanini qalbingizga soladi. (Ba’zilar tush ko’rganini aytadi, boshqalar esa tushida ijobiy ko’rilgani, hayotda esa salbiy natija berganini aytishadi. Shuning uchun qalbingizga Alloh ﷻ solganiga ishoning.)
Xulosa
Istihora- tabiiy jarayon. Aql bovar qilmaydigan narsalarni kutmang. Istihora sizga berishi mumkin bo’lgan narsa: qaror qabul qilishda Allohga suyanishingizni Robbimizga ko’rsatish. Harom narsalar uchun (m: Shu spirtli ichimlik ichsam bo’ladimi?) yoki farz amallar uchun (m: Xufton namozini o’qishim kerakmi?) istihora o’qilmaydi. Istihora natijasida qabul qilgan qaroringizda afsuslanmang, chunki bu Alloh ﷻ sizga nasib etgan hidoyatidan shubhalanish va taqdiridan afsuslanish bilan barobardir. Hatto qaroringiz sizga sezdirilganidek yaxshi natija bermasa ham, unutmang, bu siz uchun hayrlidir va sizga bunda qanchadan-qancha ne’mat bor, garchi ularni hali ko’rmayotgan bo’lsangiz ham.
TSS (Takroran so’raladigan savollar)
1. Agar istihoradan keyin ham bir qarorga kelolmasam, nima qilay?
U holda shuni bilingki, Alloh ﷻ hali qalbingizga solmabdi. Bu shundan ishora bo’lishi mumkinki, Alloh ﷻ ibodatda va duoda bardavom bo’lishingizni istayapti. Duo qilishda davom eting. Ming marta so’rasangiz-u, javob ololmasangiz ham, hidoyat so’rashdan to’xtamang.
2. Boshqa birov uchun istihora o’qisam, bo’ladimi?
Buni tasdiqlaydigan dalil rivoyat qilinmagan. Istihora namozi hidoyat (to’gri yo’l) so’rayotgan insonning o’zi tomonidan o’qilishi tavsiya qilinadi.
3. Farz namozlarini o’qimayman. Duoim qabul bo’larmikin?
Alloh barcha bandalariga javob beradi. Hatto eng katta gunohkor ham Allohga yuzlanishi va ehtiyojini so’rashi mumkin. Shunday qilish – Allohga ishonch va samimiylikdan nishona.
4. Qabul qilinadigan qaror boshqalarga ham ta’sir qilsa-chi?
Qaror ta’sir qilishi mumkin bo’lgan har bir inson alohida istihora o’qishi lozim.
5. Qarorimda qat’iy bo’lsam ham, istihora o’qisam bo’ladimi?
Albatta, chunki bu amallaringizga faqat baraka yog’diradi. Sahobalar (Alloh ulardan rozi bo’lsin) hatto kunlik oddiy ishlar uchun ham istihora o’qishgan.
6. Ikki rakat namoz o’qimay, duoni o’zini o’qisam ham bo’ladimi?
Duoning o’zi yetarli (lekin namoz o’qigan undan-da yaxshi). Rasululloh ﷺ ikki rakat namoz o’qishni tavsiya etgan bo’lsalar-da, agar doim duo qilib yursangiz yoki tezda qaror qabul qilishingiz lozim bo’lgan holatda, duoning o’zi yetarli. Masalan, hozirda (hayz, lohisa va boshqa tabiiy holatga ko’ra) namoz o’qiyolmayotgan muslima namoz o’qimasdan, faqat duo qilishlari mumkin.
7. Agar arabcha o’qiyolmasam, nima qilay? Men dinda yangiman/endi o’rganyapman va duoni o’qishda qiynalyapman.
Duoni o’zbekchada (qaysi til sizga oson bo’lsa, shu tilda) ayting va shuni bilingki, Alloh barcha tillardagi duo va ibodatlarni tushunadi. Siz faqat Allohga chin dildan ibodat qiling. Robbimiz Undan va faqat Undan chin dildan samimiy so’rayotganimizni ko’rishni istaydi. Agar duo arab tilidan ko’ra boshqa tilda siz uchun oson bo’lsa, shunday qiling.
8. Agar Alloh barcha tillarni tushunsa, nega arabcha duo o’qishim kerak?
Chunki Payg’ambarimiz ﷺ bizga shu duoni o’rgatganlar va u kishi ﷺ duo qilgandek duo qilib, qo’shimcha ajr olishimiz mumkin. Bundan tashqari, sahobalar (Alloh barchalaridan rozi bo’lsin) rivoyat qilishlaricha, Payg’ambarimiz ﷺ ularga bu duoni huddi Qur’on oyatlarini o’rgatgandek ta’lim berganlar.
9. Istihora o’qimay qaror qabul qildim. Adashdimmi?
Yo’q. Istihora – bu bandaning qaror qabul qilishda Robbisining marhamatini, hidoyatini, to’g’ri yo’l ko’rsatishini so’rab yolvorishi. Lekin Robbimiz shu darajada mehribonki, Uning marhamati qulning amaliga qarab belgilanmaydi. U istagan bandasini martabali qiladi.
10. Bitta holat uchun eng ko’pi bilan, necha marta istihora o’qish mumkin?
Rasululloh ﷺ aniq miqdorini aytmaganlar. Shunday ekan, bir martami yoki ming martami, bu o’sha ish oldida ikkilanayotgan insonga bog’liq. Agar shu ishni qilishga hech qanday ishora sezmagan bo’lsangiz, so’rashda davom eting. Agar ishning hayrli ekanini sezgan bo’lsangiz, bilingki, bu Robbimizdan va uni qabul qiling. Ishonch hosil qilish uchun qayta-qayta istihora qilish shart emas. (Eslatma: Muhaddis Shayx Muhammad Sodiq o’zlarining “Kifoya 1” kitoblarida 7 martagacha deganlar. Vallohu A’lam.)
Manbalar
- Ḥadīs Istihora
- Istikhāra: Qanday & Nega? Sh. Abdul Nasir Jangda
- Nikah101.com – Nikoh bo’yicha qo’llanma
Qiziqarli malumotlar
Namoz o’qishni o’rganish kitobi