Mavzu: Qiziqarli ertak kitobchalar tayyorlash
– таълим-тарбия жараёнини амалга оши-ришда илFор технологиялардан фойдаланиш оркали таълим олишнинг ихтиёрий усулидан фойдаланишга имкониятлар яратилганлиги;
Мактабгача таълим ёшидаги болаларда китобхонликни шакллантириш усуллари Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»
инновацион механизм / руҳий ҳиссиёт ва интуиция / адабиёт маркази / тарғибот / маънавият / ҳамкорлик / инновационный механизм / психические чувства и интуиция / центр литературы / пропаганда / духовность / сотрудничество
Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Турақулова Манзурахон Маллабоевна
Мақолада мактабгача ёшдаги болаларда китобга нисбатан меҳр-муҳаббатни шакллантиришнинг аҳамияти тўғрисида фикрлар билдирилган. Мактабгача таълим муассасаларидаги тарбиячилар учун болада китобхонликни тарбиялашга доир методик кўрсатмалар, шунингдек, мактабгача таълим муассасаси тарбиячисининг оила билан ҳамкорлик ишларига доир тавсиялар берилган.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Турақулова Манзурахон Маллабоевна
Педагогларнинг касбий реориентацияси негизида мактабгача таълим муассасаси амалиётчи психологларини касбий қайта тайёрлаш масалалари
Мактабгача таълим муассасаларига раҳбарлик қилишнинг айрим жиҳатлари
Умумий ўрта таълим муассасаларида иқтидорли болаларни эрта аниқлаш ва ривожлантиришнинг самарали шакл ва методлари
Мактабгача ёшдаги болалар билан олиб бориладиган ижтимоий-педагогик фаолият
Бошланғич синфларда таълим жараёнини ташкил этишнинг психологик хусусиятлари
i Не можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
МЕТОДЫ ФОРМИРОВАНИЯ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ КУЛЬТУРЫ У ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА
В статье излагается значимость формирования читательской культуры у детей дошкольного возраста. Даны методические инструкции для воспитательниц дошкольного образовательного учреждения по воспитанию у ребенка любви к книге, а также рекомендации по сотрудничеству воспитателей дошкольного образовательного учреждения и семьи.
Текст научной работы на тему «Мактабгача таълим ёшидаги болаларда китобхонликни шакллантириш усуллари»
Турак,улова Манзурахон Маллабоевна,
Андижон давлат университети х,узуридаги Халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш худудий маркази «Мактабгача, бошланFич ва махсус таълим методикалари» кафедраси катта укитувчиси
МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ЁШИДАГИ БОЛАЛАРДА КИТОБХОНЛИКНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ
ТУРАЦУЛОВА М.М. МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ЁШИДАГИ БОЛАЛАРДА КИТОБХОНЛИКНИ ШАКЛЛАНТИРИШ УСУЛЛАРИ
Маколада мактабгача ёшдаги болаларда китобга нисбатан мех,р-мух,аббатни шаклланти-ришнинг ах,амияти туFрисида фикрлар билдирилган. Мактабгача таълим муассасаларидаги тарбиячилар учун болада китобхонликни тарбиялашга доир методик курсатмалар, шунингдек, мактабгача таълим муассасаси тарбиячисининг оила билан х,амкорлик ишларига доир тавсия-лар берилган.
Таянч суз ва тушунчалар: инновацион механизм, рух,ий х,иссиёт ва интуиция, адабиёт маркази, тарFибот, маънавият, х,амкорлик.
ТУРАКУЛОВА М.М. МЕТОДЫ ФОРМИРОВАНИЯ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ КУЛЬТУРЫ У ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА
В статье излагается значимость формирования читательской культуры у детей дошкольного возраста. Даны методические инструкции для воспитательниц дошкольного образовательного учреждения по воспитанию у ребенка любви к книге, а также рекомендации по сотрудничеству воспитателей дошкольного образовательного учреждения и семьи.
Ключевые слова и понятия: инновационный механизм, психические чувства и интуиция, центр литературы, пропаганда, духовность, сотрудничество.
TURAKULOVA М. М. METHODS OF LITERATURE CULTURE FORMATION AMONG CHILDREN OF PRESCHOOL AGE
In the article the importance of formation reading cultures among children of preschool age is discussed. Methodical instructions for teachers of preschool educational establishment on training bibliophile at the child, and are given recommendation on cooperation with families in that regards.
Keywords: the innovative mechanism, mental feelings and intuition, the center of the literature, propagation, spirituality, cooperation.
ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6
XXI аср бошларида кечаётган глобал ижтимоий-ицтисодий ва геосиёсий жараёнлар, дунёнинг тоявий-мафкуравий циёфа-сини узгартириб, янгича тафаккур ва дунёцарашни шакллан-тиришни тацозо этмоцда.
Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йил 16 август куни Олий ва урта махсус таълим вазири И.Мажидов, Урта махсус касб-хунар таълими маркази директори М.Холмухамедов, Халк таълими вазири У.Иноя-тов ва уларнинг уринбосарларини кабул килиб, таълим тизимидаги ислохотларнинг бориши буйича мажлис утказди1. Булиб утган йиFилишда мактабгача таълим тизимини таркибий жихат-дан тубдан ислох килиш, мазкур муассасалар билан болаларни тула камраб олиш буйича мухим вазифалар куйилди.
Бу борадаги тахлиллар натижасида киска вактда бир катор йирик хужжатлар – Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 9 сен-тябрдаги «Мактабгача таълим тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари туFриси-да»ги ПК,-3261-сон карори, 2017 йил 30 сентябр-даги «Мактабгача таълим тизими бошкарувини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари туF-рисида»ги ПФ-5198-сон фармони хамда «Узбекистон Республикаси Мактабгача таълим вазирлиги фаолиятини ташкил этиш туFри-сида»ги ПК,-3305-сон карорлари кабул килинди. Кабул килинган мазкур хужжатлар мазмун-мохияти таркибидан мактабгача таълим тизимини такомиллаштириш жараёнининг марка-зида инновацион механизмларни шаклланти-риш ва уларни бошкариш асосий урин эгаллаб, бир катор ишлар амалга оширилганлигини куриш мумкин.
– мактабгача таълим тизимига оид меъёрий-хукукий хужжатларнинг такомиллаштирилган-лиги2;
1 «Халк сузи» газетаси, 2017 йил 17 август, №162 (6855).
2 «Мактабгача таълим муассасаларида кичик кутуб-хона яратиш, унинг фаолиятини ташкил этиш ва бола-лар бадиий адабиётидан самарали фойдаланиш буйича» йурикнома. Узбекистон Республикаси Халк таълими вазирлиги Мактабгача таълим муассасалари ходимла-рини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш республика укув-методика Марказида ташкил этил-ган Илмий-методик кенгашнинг 2016 йил 25 январдаги навбатдан ташкари 1-сон баённомаси карори билан тасдикланган ва нашрга тавсия этилган.
– мактабгача таълимни амалга оширишнинг умумий турдаги, киска муддатли, хусусий ва оилада амалга оширишга каратилган алохида-алохида дастур хамда методик кулланмалари-нинг яратилганлиги;
– яратилган таянч дастур асосида турли йуналишларга каратилган вариатив дастурлар-нинг ишлаб чикилганлиги;
– таълим-тарбия жараёнини амалга оши-ришда илFор технологиялардан фойдаланиш оркали таълим олишнинг ихтиёрий усулидан фойдаланишга имкониятлар яратилганлиги;
– таълим-тарбия жараёнини ташкил этишда хорижий тажрибаларни урганиш ва илFор иш ва технологияларни амалда куллаш учун хорижий давлатлар билан хамкорлик ишларининг йулга куйилганлиги;
– сифатли укув-методик ва дидактик мате-риаллар (шу жумладан, уйинлар ва уйинчоклар) ва бадиий адабиётларни тайёрлаш тизимининг такомиллаштирилиб борилаётганлигини курса-тиш мумкин.
Мактабгача таълим мазмунини яхшилаш ва белгиланган талабларни бола онгига сифатли сингдириш бугуннинг долзарб вазифаларидан биридир. Бу масаланинг ечимида ташкил этила-ётган хар бир машFулот ва машFулотдан ташкари фаолият турлари, фойдаланилаётган усул ва воситалар мазмун ва салохияти ётади.
Маълумки, мактабгача ёш давридаги бола учун ташкил этиладиган фаолият турлари маз-мун-мохиятининг бола томонидан осон узлаш-тирилишини таъминлаш учун кулайликларнинг хисобга олиниши талаб этилади. Бола таълим-тарбияси учун кулланилаётган замонавий усул ва воситалар турли-туман, ёркин ва жонли булиб, болада кизикиш уЙFота олмас экан, белгиланган максадга эришиш амри махолдир. Шу уринда мактабгача ёшдаги болалар хаётида китоб ва ундан фойдаланишнинг урни хусусида тухталиб утсак.
Маълумки, бола дунёга келар экан, унинг рухиятида софлик, адолат, ишонч каби гузал фазилатлар бирга дунёга келади. Энди бола кал-бидаги бу гузал фазилатларни саклаб колиш
ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6
учун oилa, жaмият вa тaълим тизими бунгa тaйëp бyлмoFи œpa^ Мaнa шу юкcaк вaзифaни aмaлгa oшиpиш учун дaвлaтимиздa бapчa шapт-шapoитлap яpaтилиши бopacидa кeнг кyлaмли ишлap тaшкиллaштиpилгaн 6УЛИ6, фaкaт ундaн унумли вa oкилoнa фoйдaлaниш мacaлacи дoл-зapб 6УЛИ6 кoлмoкдa. Китoбxoнлик инcoнни мaънaвий бoйитиб, унинг мaънaвий-мaъpифий бapкaмoллигини тaъминлaйди. Инcoннинг шaxc cифaтидa шaкллaниши мaънaвий тaфaккуpининг бapкapopлигигa бoFликдиp.
Бу бapкapopлик бoлaлapгa oнa кopнидaн бoшлaб китoбгa бyлгaн мeхp вa китoбнинг хaëт cУкмoклapидa учpaйдигaн мaълум биp мacaлa-лap eчимидa КУЛ кeлишини илFaб oлишгa Уpгaтиш opкaли вужудгa кeлaди.
Бoлaгa чaкaлoклигидaн бoшлaб, яъни бeшикдa ëтгaн дaвpидaн aллa, эpтaк, xano шeъpлapни oбpaзли aйтилca, гapчи у тушунмa-caдa, эшитaди, мaйин ox1aнгни илFaйди. Бу жapaëн тyxтaб кoлмacлиги лoзим. Acap Kaxpa-мoнлapи нoмигa бoлaнинг иcмини куйиб aйтилca, бу кичкинтoйгa жудa ë^^ Мacaлaн: Мeнинг кизим «Зумpaд» ^би aклли ëки УУглим Сapдopбeк «Руcтaм»дeк пax1лaвoн кaби cyзлapдaн фoйдaлaниши х^м бoлaдa эpтaк, xикoялap кaхpaмoнлapигa кизикишни oшиpaди. Бoлaдa китoбгa мунocaбaт шу тapикa шaкллaн-тиpилa бoшлaнaди.
Китoбxoнлик мaктaбгaчa тaълим ëшидaги бoлaлapни xap тoмoнлaмa, жиcмoнaн, pухaн вa aклaн pивoжлaнишидa мухим Уpингa эгa. Xaлк тaълими вaзиpининг 2G16 йил 3G дeкaбpдaги 315-coн буйpуFи билaн тacдиклaнгaн, i^e^ci^ Рecпубликacи Пpeзидeнтининг 2G16 йил 29 дeкaбpдaги «2G17-2G21 йиллapдa мaк-тaбгaчa тaълим тизимини янaдa тaкoмиллaшти-pиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa»ги nK,-27G7-гон кapopидa бeлгилaнгaн вaзифaлapни aмaлгa oшиpиш бyйичa тaдбиpлap peжacининг 4-бaндигa мувoфик, мaктaбгaчa тaълим муacca-caлapидa кичик кутубxoнaлapни тaшкил этиш, бoлaлapнинг бaдиий aдaбиëтгa бyлгaн кизикиш-лapини бapвaкт уЙFoтиш мaкcaдидa бoлaлap вa oтa-oнaлap учун зapуp бyлгaн бaдиий aдaбиëт-лap билaн тaъминлaш, шунингдeк, пeдaгoг ^p-лap вa бoлaлap учун кичик кутубxoнa фaoлия-тини тaшкил килиш мaкcaдидa С.С.Миpжaлилoвa, И.В.Гpoшeвa, М.Нишaнoвaлapнинг «Мaктaбгaчa тaълим муaccacaлapидa кичик кутубxoнa яpa-тиш, унинг фaoлиятини тaшкил этиш вa бoлaлap
бaдиий aдaбиëтидaн caмapaли фoйдaлaниш бyйичa» йypикнoмacи acocидa aмaлий ишлap oлиб бopмoкдaмиз.
MaCTa6^a тaълим муaccacaлapидa китoбгa кизикиш уЙFoтиш учун eтapли вa кулaй шapoит-лapни яpaтиш зapуp. «Мaктaбгaчa тaълим муac-cacaлapидa кичик кутубxoнa яpaтиш, унинг фao-лиятини тaшкил этиш вa бoлaлap бaдиий aдa-биëтидaн caмapaли фoйдaлaниш бyйичa йypик-нoмaдa мaктaбгaчa тaълим муccacaлapидa кичик кутубxoнaни тaшкил этишгa биp кaтop тaлaблap бeлгилaб бepилгaн:
• кичик кутубxoнa жoйлaшaдигaн xoнaни aниклaш. Ушбу xoнa cифaтидa кичик кутубxoнa учун кулaй бyлгaн мaктaбгaчa тaълим муaccaca-c^Aarn биpop xoнa – мeтoдикa xoнacи, муcикa зaли ëки муaccacaдaги мaвжуд буш xoнaни тaн-лaш мумкин;
• xoнaни зapуp жихoзлap, яъни китoблapни нaмoйиш килиш вa «к^ш учун жaвoн, бoлaлap вa oтa-oнaлap учун cтoл вa cтуллap билaн жихoзлaш;
• кулaй жoйлaшуви – шoвкин вa oëк товуш-лapи бyлмacлиги учун эшикдaн узoкpoкдa тинч жoй тaнлaш;
• кундузги вa кeчки вaктлapдa яxши ëpитил-ганли™ – бoлaнинг кypиш кoбилиятигa зapap eткaзмacлик учун ëpуFлик мaнбaигa якин (oйнa-дaн узoк эмacлиги, геч^ун ëpиткичнинг мaв-жудлиги) булиши;
• кичик кутубxoнa шинaм, жoзибaли булиши;
• кичик кутубxoнa xaвфcиз, бoлaни ш^шил-мacдaн, диккaтини биp жoйгa тyплaб китoб билaн мулoкaт килишига мoc хoлдa жoйлaшгaн булиши;
• кичик кутубxoнaнинг жaвoн, китoб ra^a^ кaби жихoзлapи шундaй жoйлaшгaн булиши œpa^^ хaттo энг кичик бoлa хaм xoхлaгaн вaктдa yзигa ëккaн китoбни бoшкaлapнинг ëpдaмиcиз кулини чузиб бeмaлoл oлaдигaн булиши лoзим;
• кичик кутубxoнa китoб тoкчacи, oчик витpинa кypинишидa бeзaтилиши мумкин, шуниндак;
• кичик кутубxoнaдa тaшкил этилaдигaн aдa-биëтлap тaнлoви вa пeдaгoгик ишлap бoлaлap-нинг ëш xуcуcиятлapи вa эхтиëжлapигa мoc булиши œpaç
• кичик кутубxoнaдaги мaтepиaллapни aлмaштиpиш бoлaлapнинг кизикиши cуcaя бoш-
ЗAMOHAВИЙ TAЪЛИM / COВPЕMЕHHOЕ OБPAЗOВAHИЕ 2G18, 6
лаши билан байрамлар, машхур саналар ва вокеалар арафасида 2-2,5 хафтада бир марта амалга оширилади, агар китобга кизикиш йуколса, уни белгиланган вактни кутмасдан алмаштириш мумкин.
Шунингдек, кичик кутубхонани халк эртак-лари, муаллифлик эртаклари, шеърлар, хикоялар табиат, йил фаслларига оид адабиётлар билан тулдирилиши лозимлиги курсатилган.
Бундан ташкари, хар бир ёш гурухида ташкил этилган бадиий адабиёт марказлари таркибида узбек болалар адабиёти хамда жахон болалар адабиётининг миллий менталитетимизга мос ва хос булган намуналари булиши болаларда китобга булган мухаббатнинг янада мустахкам-ланишига хизмат килади. Тарбиячи болаларга турли ривоят, эртак ва хикояларни оFзаки айтиб бериш билан бирга уларни китоблардан укиб бериши ёки уларнинг дискларда ёзилган наму-наларини куйиб бериши маFсадга мувофик булади. Тарбиячи болаларга китобларни асраб-авайлашни хам ургатади. Бола укишни бил-маса-да, ундаги рухий хиссиёт ва интуиция китоблар дизайнига эътиборини кучайтиради, яъни рангли, чиройли ва узига жалб килувчи китобларда болалар узларига аталган маълу-мотлар борлигига ишонч хосил килишади.
Мактабгача ёш даврида эртак ва хикояларни куп эшитган бола нутки равон, фикрлаши тиник, хаёлот олами чексиз булади. Утказилган тажри-балар мактабгача таълим муассасаларидан таъ-лимнинг навбатдаги боскичига борган болалар билан оиладан борган болалар уртасида равон нуткнинг ривожланиш даражаси ва мустакил фикрлаш имкониятларида сезиларли фарк бор-лиги ва бу холат боланинг мактабнинг бошлан-Fич синфларида яхши бахоларга укишига уз таъсирини курсатишини белгиламокда.
Бугунги шиддатли ривожланиш даврида эртак, хикоялар айтишнинг узи кифоя килмайди. Бунинг сабаби компьютер уйинлари, телевиде-ниеда берилаётган мультфильмлар, эртак кахра-монлари акс этган харакатли уйинчоклар болада афсонавий девлар, учар гиламлар, ялмо-Fиз кампирларга кизикишини кийинлаштиради. Бу муаммони хал этишда халк оFзаки ижоди билан таништириш ишларига зарар келтирил-маган тарзда замонавий бугунги кун боласининг орзу-истаклари, хаёлларига мослаштирилган мазмундаги вокеа-ходисаларга бой эртак хикоялар, шеърлар, топишмок-у тез айтишлар яратиш
зарур. Яратилган асарлар бола дунёсининг тараккиётига таъсир этувчи куч булиб хизмат килиши керак.
Бола яратилган асарларни тинглар экан, узини ва узлигини англаш, атроф-мухит, таби-атни кадрлаш, одамларга мехрли, Ватанига садокатли булиш, Она диёрини улуFлаш, ундан фахрланишни урганади. Бундан ташкари, эши-тиш ва тушуниш бола саломатлигига кучли таъсир курсатиб, боладаги турли психологик кам-чиликларнинг бартараф этилишига сабаб булади хамда бола мия фаолияти фаоллашади.
Мактабгача таълим муассасалари тарбиячи-ларига болада китобга нисбатан кизикишни ошириш учун куйидаги иш усулларидан фойда-ланишларини тавсия этамиз:
• тарбияси болага Ватанга мухаббат, ота-онага хурмат, дустлик, одоб ва мехнатсеварликка оид тушунчаларни китобларда берилган эрта-клар, маколлар, ривоятлар оркали сингдириб бориш жадвалини ишлаб чикиши керак;
• хар бир асар юзасидан сухбатлар, сахна куринишларини ташкил этиш ва машFулотларда бирор муаммоли вазиятлар юзасидан «келинг-лар, китобимизга бир карайлик-чи, унда нима-лар ёзилган экан?» каби таклифлар билан китобга таянишга ургатиш;
• мактабгача таълим муассасаларида болалар билан китобхонлик кечалари, мулокот, давра сухбатлари, «Китоб байрами», «Китоб бобо ташрифи», «Эртакчи момо билан учра-шув», «Отам, онам ва мен эртак айтамиз» курик танловлари каби тадбирлар ташкил этиш;
• болага айтилган эртаклар якуний кисмини узи тукишига имкон бериш;
• эртак ва хикоя кахрамонлари акс эттирил-ган расмлар ичидан айтилган асар кахрамонини топиш ёки оFзаки таъриф буйича уни таниш, айтилган жумлалар кайси асардан парча эка-нини топиш, эшитган эртак, хикояси асосида расм чизишга таклиф этиш каби машклар утказиш;
• кун тартибига «Янги эртак соати»ни кири-тиш;
• мактабгача таълим муассасасида ташкил этиладиган турли тадбир ва мусобакаларда бола учун тайёрланган совринлар орасида албатта китоб булишига эътиборни каратиш;
• ота-оналар уртасида боланинг китобга муносабатини оширишга каратилган давра сухбатлари, амалий тадбирлар утказиш, шу
ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6
билaн биpгa oтa-oнaлapнинг хaм мaктaбгaчa ëшдaги бoлaлapгa мyлжaллaнгaн китoблap вa унинг мaзмуни бyйичa билим вa тушунчaлapини бoйитиб бopиш, бoлaлap учун яpaтилгaн янги китoблap тapFибoтини ут^зиш кaби caмapaли уcул вa мeтoдлapдaн фoйдaлaниш мумкин.
H.И.Нoвикoвнинг кaйд этишичa, «Бoлaлap-нинг муpFaк кaлбигa хeч биp нapca ибpaтдeк кучли тaъcиp этмaйди вa бapчa ибpaтлap ичидa oтa-oнa ибpaтидaн кypa чукуppoк вa му^х-кaмpoк Уpин oлaдигaн ибpaт йук».
Шу бoиcдaн, бoлaдa китобга ижoбий мунoca-бaтнинг cингдиpилишидa oилa билaн xaмкop-ликнинг ypни мухимдиp. Кaфeдpa иш peжacигa acocaн, мaзкуp coхaдa худудий мapкaзнинг мoнитopинг булими билaн мaктaбгaчa, бoш-лaнFич вa мaxcуc тaълим мeтoдикaлapи кaфeд-pa^ хaмкopлигидa ишлaб чикилгaн «Бoлaнинг китобга бyлгaн кизикишини oшиpиш учун oилaдa нимa килиш кepaк?» cУpoвнoмacи aco-cидa тинглoвчилap ëpдaмидa вилoятдaги Жaлa-кудук вa Булoкбoши тумaнлapидa мaктaбгaчa тaълим муaccacaлapи тapбиялaнувчилapи oтa-oнaлapи ypтacидa тaдкикoт yткaзилди.
Сypoвнoмaгa куйидaги caвoллap киpитилди:
I. Сиз фapзaндингизгa кaндaй coвFa бepишни мaъкул дeб билacиз?
2. Китoб укиб бepacизми?
3. Фapзaндингиз нeчтa эpтaк билaди?
4. Фapзaндингиз нeчтa шeъp билaди?
5. Бoлaлap учун яpaтилaëтгaн китoблap ^н-дaй? Сизни кoниктиpaдими?
6. Фapзaндингиз учун китoб oлишдa мутaxac-cиc билaн фикpлaшгaнмиcиз?
7. Фapзaндингиз китoб oлиб бepишни cypa-ганми?
8. Китoб хaкидa фapзaндингиз билaн cуxбaт-лaшгaнмиcиз?
9. Сиз нeчтa эpтaк вa шeъpлapни aйтиб бep-гaнcиз?
1G. Acap кaхpaмoнлapи xуcуcидa фapзaндин-гиз билaн cухбaтлaшгaнмиcиз?
Отa-oнaлap тoмoнидaн caвoлнoмaлapгa жaвoбaн биp ^op ижoбий вa хaкKoний фикp вa тaклифлap oлинди.
– бoлaгa кyпpoк китoб oлиб бepиш;
– oтa-oнaлap мaктaбгaчa ëшдaги бoлaлapгa мyлжaллaнгaн китoблapини янги нaшpлapи билaн тaнишиб бopишлapи, укиб чикишлapи
хaмдa yзлapи Укигaн китoблapи хaкидa бoлaлa-pигa cyзлaб бepишлapи;
– эpтaк вa хикoялapни aйтиб бepишдa oбpaз-лилик^ эътибopни кapaтиш;
– xap биp oилaдa шaxcий кутубxoнaлapнинг булиши ^би ypинли фикpлap билдиpилди.
Дeмaк, тapбиячи oтa-oнaлap билaн ишлaшдa улapнинг aйтгaн фикp вa мулoхaзaлapи aмaлиë-тига эътибopни кyпpoк кapaтиши зapуp, яъни oтa-oнaлapдaн фapзaнди учун кaндaй китoблap coтиб oлгaнлиги, кaндaй эpтaк ëw хикoялapни билиши вa фapзaндигa ^й йycиндa aйтиб бepa-ëтгaни, ^й^ мaкoл, тoпишмoк, тeз aйтишлapни билиши вa улapдaн кaй мaкcaддa фoйдaлaнaëт-гaни кaбилap xуcуcидa хaм фикpлaшиши, тaхлил килиши вa улapгa мeтoдик мacлaхaтлap бepиши зapуp.
Мaктaбгaчa тaълим муaccacacи тapбиячиcи oтa-oнaлapгa бoлaнинг ëши вa индивидуaл xуcу-cиятлapигa мувoфик oилa дaвpacидa укиши учун туpли acapлapни тaвcия килaди, бoлaгa бaдиий aдaбиëт билaн тaништиpиш уcуллapи вa йyллapини кypcaтaди. Отa-oнaлapнинг эътибo-pини oилaвий тeaтpлapни тaшкил этиш, бoлaни уйин фaoлияти вa pacм чизишга жaлб килиш, унинг бaдиий aдaбиëт билaн тaнишиш йyлидaги кизикишини pивoжлaнтиpиш имкoниятигa Kapaтaди. Отa-oнaлapни бoлaнинг нoзик дидини pивoжлaнтиpишгa кapaтилгaн бaдиий вa муль-типикaциoн фильмлapни тaнлaшгa йyнaлтиpaди. Отa-oнaллap билaн биpгaликдa бoлaлapнинг aдaбий мepocни фaoл билишигa йyнaлтиpилгaн тaнлoвлap, aдaбиëт виктopинaлapи, тeaтp caхнa кypинишлapи, ëзувчи вa шoиpлap билaн учpa-шувлap yткaзaди.
Отa-oнaлapнинг фикp-мулoхaзaлapи вa мaв-зугa дoиp aдaбиëтлap мaзмунидaн кeлиб чикиб, oилa шapoитидa китоб билaн ишлaш уcуллa-pини тaклиф этaмиз:
• бoлaгa caнaмaлap, тaкpopлaнувчи жумлa-лapи бyлгaн бoлaлap шeъpлapи, pacмли китоб-чaлapдaги туpли хикoялapни мунтaзaм paвишдa укиб бepиш;
• бoлaгa укиб бepиш учун унга хaйвoнлap, yйинчoклap, динoзaвpлap, циpк вa шу кaбилap тyFpиcидaги хикoялapни тaнлaш;
• бoлa билaн мулoкoтгa киpиш учун xap биp имкoниятдaн фoйдaлaниш: кичкинтoй билaн cуxбaтлaшиш, унинг китоб вa aтpoфдaги нapca-лap xaкидaги caвoллapигa жaвoб бepиш;
ЗАMOHАВИЙ TA’^M I COВPЕMЕHHOЕ OБPАЗOВАHИЕ 2G18, 6
• бaдиий aсapни тинглaш BaK^a бoлaгa Kaлaм, кaйчи, кoFoздaн эpкин фoйдaлaнишгa pyхсaт бepиш;
• кичкинтой сyзлaб бepгaн xикoялapни ёзиб бopиш;
• вaкти-вaкти билaн бoлaни китоб дУкoнигa ёки кyтyбхoнгa oлиб бopиш Ba бyндa бoлaгa, биpинчидaн, paa^ap ёки yKyB зaлидaги китoбни BapaK^ кypиш; иккинчидaн, китоб-лapни тaнлaш Ba Узи билaн oлиб ^тиш имш-ниятини яpaтиш;
• фapзaндингизнинг кизикишлapини кУллaб-Kyввaтлaш Ba сaбpли булиш.
Бyлapдaн тaшкapи, мaктaбгaчa тaълим Myac-cacaлapидa бoлaлap ёзyвчилapи билaн xaMrap-
лик ишлapи йyлгa куйилиши xaM мaкcaдгa мyвoфик бyлaди. ЧУНКИ тapбиячи бoлa кaлби дyнёcини aмaлиётчи cифaтидa кypaди Ba тушу-нaди. Унинг эхтиёж Ba кизикишлapини энг яхши aнглoвчиcи xaмдa билyвчиcи xиcoблaнaди. Tap-биячи бyлap тyFpиcидa oддий тилдa ёзyвчи билaн фикpлaшca, ёзyвчи ушбу фикp Ba Foялapни caйкaллaб, бoлaгa тaъcиp этyвчи суз Ba гaплap, вoкea-xoдиcaлapни ypинли мoxиpoнa ифoдaлaб, aдaбиётдa янги бypилиш яcaйди Ba энг яхши бoлaлap acapи дунёга кeлaди. Яхши Ba янги acapлap бoлaнинг мaънaвиятини шaкллaн-тиpиш билaн биpгa, унинг китoбгa мyxaббaтини oшиpиш учун хизмaт килaди.
1. Maктaбгaчa тaълимгa кУйилaдигaн Дaвлaт тaлaблapи. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи хaлк тaълими вaзиpининг 2017 йил 9 июндaги 5-мx-coн бyйpyFи билaн тacдиклaниб, Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Адлия вaзиpлиги тoмoнидaн 2017 йил 17 июлдa pyйхaтдaн yткaзилгaн, pyйхaт paкaми 2898.
2. Узбeкиcтoн Хaлк тaълими вaзиpининг 2016 йил 30 дeкaбpдaги «Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2016 йил 29 дeкaбpдaги «2017-2021 йиллapдa Man^-гaчa тaълим тизимини янaдa тaкoмиллaштиpиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa»ги ПК-2707-шн кapopидa бeлгилaнгaн вaзифaлapни aмaлгa oшиpиш бyйичa тaдбиpлap peжacи» тyFpиcидaги 315-шн бyйpyFи.
3. yMapoBa В., Paхмoнкyлoвa З. «Бoлaжoн» тaянч дacтypи бyйичa aдaбиёт тyплaми. -Т.: «Бeкинмaчoк-плюc», 2012.
i Не можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
4. Mиpжaлилoвa С.С, Гpoшeвa И.В, Нишaнoвa М. Maктaбгaчa тaълим мyaccacaлa-pидa кичик кyтyбхoнa яpaтиш, унинг фaoлиятини тaшкил этиш Ba бoлaлap бaдиий aдa-биётидaн caмapaли фoйдaлaниш бyйичa йypикнoмa. | Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Хaлк тaълими вaзиpлиги Man^^a тaълим мyaccacaлapи хoдимлapини кaйтa тaйёpлaш Ba yлapнинг мaлaкacини oшиpиш pecпyбликa Укyв-мeтoдикa Mapкaзидa тaшкил этилгaн Илмий-мeтoдик кeнгaшнинг 2017 йил 25 янвapдaги нaвбaтдaн тaшкapи 1-coнли бaён-нoмacи кapopи билaн тacдиклaнгaн.
5. Taфaккyp гyлшaни. Вaтaндoш xaмдa хopижий aллoмaлapнинг aфopизмлapи Ba xикмaтли cyзлapи. | В.Вopoнцoв кoмпoзицияcи. Tapж. Ш.Абдypaззoкoвa. – Т.: F.Fyлoм нoмидaги aдaбиёт Ba caнъaт нaшpиёти, 1989.
6. http:www.uzedu.uz – Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Хaлк тaълими вaзиpлиги caйти.
7. http:||www.lex.uz – Узбeкиcтoн Pecпyбликacи К^нун хyжжaтлapи Ma^nyMo^nap миллий бaзacи caйти.
ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ I СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2018, 6
-Mavzu: Qiziqarli ertak kitobchalar tayyorlash
1.Ertak kitobcha yasash texnikasi
O’zingizning qo’lingiz bilan eng oddiy kitobni yaratish uchun sizga quyidagilar kerak bo’ladi:
qog’oz yoki karton varaqlar;
vizual tasvirlar bilan she’r;
she’r tasvirlariga mos keladigan rasmlar;
bezash uchun flomaster yoki qalam.
Sahifalarni yopishtirishga hojat qolmasligi uchun ikki tomonlama qog’oz yoki kartondan foydalanish yaxshidir. Siz odatdagi printer qog’ozidan foydalanishingiz mumkin, ammo baribir qalinroq qog’oz yoki kartonni olish yaxshiroq, chunki ular elimdan unchalik katta burishmaydi va flomasterlar boshqa tomonga o’tib ketmaydi.
O’zingizning jurnallaringizdagi rasmlarni osongina topishingiz yoki chizishingiz mumkin bo’lgan she’rni oling. Tashqarida qish bo’lgani uchun, biz qishki she’rlarni oldik. Agar sizda rangli printer bo’lsa, Internetda she’r uchun mos rasmlarni topishingiz va ularni chop etishingiz mumkin.
Ba’zi rasmlarni so’zlar bilan almashtirish mumkin (ayniqsa, agar siz bolangizga o’qishni o’rgatsangiz foydalidir) yoki siz o’zingizni chizishingiz mumkin.
O’z qo’llaringiz bilan kitob yaratish jarayoni juda zo’r: nozik motorli ko’nikmalar o’rgatilgan, fikrlash, shu jumladan ijodiy fikrlash rivojlanmoqda, chaqaloq diqqatli va ehtiyotkor bo’lishni o’rganadi. Siz 1,5 yoshdan boshlab bolalar bilan eng oddiy kitoblarni tayyorlashingiz mumkin. Bu yoshda chaqaloq sizning qat’iy ko’rsatmangiz bilan allaqachon joyni elim bilan bulg’ay oladi, rasmni o’sha erda yopishtiradi va hatto barmog’i bilan silliq qiladi. Chaqaloq rasmni qaerga yopishtirishni aniq ko’rishi uchun siz rangli elimdan foydalanishingiz mumkin. 2,5 yildan keyin siz chaqalog’ingizdan rasmlarni tartibga solishda yordam berishingizni so’rashingiz mumkin to’g’ri buyurtma . 3 yoshga yaqinroq, sizning yordamingiz bilan chaqaloq rasmni o’zi tasvirlashi mumkin (siz bolaning qo’lini qo’lingizda ushlab turishingiz yoki aksincha, varaqni rasm bilan boshqarishingiz mumkin). 4 yoshida, agar siz bolangizga kitob, qirqish va yopishtirish uchun asos bersangiz va unga ozgina ishora qilsangiz, chaqaloq kitobni o’zi qiladi. 5 yoshli bola jurnallardan mos rasmlarni topishga va ularni o’zi kesishga qodir. Bolalar bilan o’z qo’llaringiz bilan kitoblarni yaratishning yana bir varianti rasmlarni yopishtirish emas, balki ularni chizishdir. Chaqaloq bilan birgalikda siz she’rni kichik bo’laklarga ajratasiz va chaqaloq har bir parcha uchun illyustratsiya qiladi. Bunday kitoblarni yasashda bola ularni o’zi “o’qiydi” deb o’ylaymiz, shuning uchun uning qismlari bir xil o’lchamda bo’lsa yaxshi bo’ladi: chiziq, ikkita termin yoki kattalar uchun misra. Shunday qilib, siz bolaga she’rning chizilgan rasmini ko’rishni o’rgatasiz va shuning uchun she’rlar yaxshiroq esda qoladi.
Kichkintoylar uchun to’rtliklarni olib, ularni qatorlarga ajratish yaxshiroqdir. Chaqaloq sahifani o’girayotganda, bu iborani talaffuz qilish uchun vaqti bor. Bu mening kenja o’g’limni turtki qildi she’rlar aytib berishni boshlang. Bungacha men uni biron bir tarzda bajara olmas edim, garchi u ko’p she’rlarni yoddan bilganiga shubha qilsam ham (agar u noto’g’ri gap aytsam, meni tuzatadi) va yoshiga mos ravishda yaxshi gapiradi.
3 yoshga yaqinroq bo’lsa, siz ikkita chiziq uchun bitta rasmni, 4 yildan keyin – to’rtlik uchun bitta rasmni yasashingiz mumkin.
Siz o’zingizning kitobingizni haqiqiyga o’xshatib, bitta rasmga ham, matnga ham yopishtirishingiz mumkin. Shunday qilib, sizning kitobingizni u bilan tanish bo’lmaganlar o’qishi mumkin. 5 yildan keyin, agar bola qanday o’qishni bilsa, unga katta jiddiy topshiriq bering: siz matnni kitobning varaqlariga yopishtiring (she’r uchun qismlarga bo’linib, bu holda chaqaloqning yoshiga emas, balki uning o’qish qobiliyatiga e’tibor bering) va chaqaloq rasmlarni olib qo’yishiga imkon bering. yoki ularni chizish. O’z qo’li bilan yaratilgan bunday kitob buvisingiz yoki bobongiz uchun ajoyib sovg’a bo’ladi.
Siz oq qog’oz yoki kartondan kitoblar yasashingiz yoki rangli qog’oz yoki kartondan foydalanishingiz mumkin. Bizning tajribamizdan bir nechta eslatma:
juda yorqin ranglar va rang-barang fondan foydalanmang: ular charchatadi va sizning rasmlaringiz va qirqishlaringizni ko’rish qiyin bo’ladi;
yorqin qog’ozga yoki kartonga kvadrat yoki to’rtburchaklar oq qog’ozni yopishtirib qo’yishingiz mumkin, shunda faqat ramka qoladi va shu oq parchaga allaqachon chizib yoki yopishtiring;
ramkali kitoblar juda chiroyli va chiroyli ko’rinadi, shuning uchun sahifalarida oq ramkalar bilan kitob bo’lsa, shunchaki rasm chizishingiz mumkin;
juda qulay rangli qog’oz printer uchun (u ikki qirrali, ammo ingichka: ko’p miqdorda elim ishlatmang va u juda ko’p burishmaydi, lekin u orqali flomasterlar ko’rinadi);
ijodkorlik uchun yaltiroq ikki tomonlama qog’oz har doim ham porloq suratlarga yaxshi yopishmaydi, lekin dastur uchun oddiy rangli qog’ozga qaraganda zichroq;
ikki tomonlama kartonni topish har doim ham oson emas yoki juda yorqin.
Shuningdek, siz kitob shakllari bilan tajriba qilishingiz mumkin:
kitob sahifalari bo’lishi mumkin turli uzunliklar – narvon shaklida;
kitob sahifalarini odatdagi shaklda emas, balki masalan, yarim doira shaklida yoki tomchi yoki bulut shaklida qiling, agar sizda yomg’ir haqida kitob bo’lsa;
kitob varaqalari kamalak ranglari bo’lishi mumkin, sahifa ranglarini almashtirishingiz mumkin;
sahifalarga, cho’ntaklarga, derazalarga va boshqa sirlarga qo’shing.
Hozir do’konlarda turli xil o’yinchoqlar va bolalar uchun mo’ljallangan kitoblar sotilayotganiga qaramay, har bir ona o’z chaqalog’i uchun qilishni xohlaydi chiroyli sovg’a o’zi. Shuning uchun, tikuvchilik va ijodkorlikka bag’ishlangan saytlar juda mashhur. Ularda siz qo’g’irchoqlar uchun tikuv haqida video yoki video topishingiz mumkin ” qo’lda yasalgan bolalar kitobi “. Ushbu ko’rsatmalardan foydalangan holda o’z qo’llaringiz bilan siz turli xil hunarmandchilik buyumlarini yaratishingiz mumkin. Qanday qilib bolalar uchun kitob qilish kerak?
Kitobni birinchi marta o’zlari tayyorlashga qaror qilganlar uchun bir nechta maslahatlar.
Avvalo, siz fitna haqida o’ylashingiz va sahifalar sonini aniqlashingiz, kerakli rasm va fotosuratlarni topishingiz kerak.
Eng oddiy bolalar kitobi akkordeonga o’ralgan bo’yalgan qog’oz qog’ozidan olinadi. Qopqoqli qopqoqli kitob uchun yaratish jarayoni ko’proq vaqt talab etadi.
Kitob uchun sahifalar Whatman qog’ozidan, kartondan tayyorlanishi mumkin bolalar ijodiyoti, pastel uchun qog’oz yoki chizilgan, gofrokarton.
Chizmalar va fotosuratlarni ikki tomonlama lenta bilan yopishtirish yaxshiroqdir: elim qog’ozni yumshata oladi va quritgandan keyin urilib keta boshlaydi. Agar shunga qaramay, agar elim bilan ishlasangiz, unda yopishtiruvchi joylarni qoldiqlaridan artib, rasmni press ostiga qo’yish kerak.
O’lchovli qismlar juda kichik bo’lmasligi va yomon o’rnatilmasligi kerak, shunda bola tasodifan yoqtirgan qismini yirtib tashlamaydi.
Xavfsiz, chiroyli va ma’lumotli – bolalar kitobi shunday bo’lishi kerak. Bola uchun o’z qo’li bilan bunday kitob qilish ikki barobar yoqimli.
Qopqoq kitob yaratish uchun sizga quyidagilar kerak bo’ladi:
sahifalar uchun qog’oz;
qopqoq uchun dekorativ qog’oz;
ikki tomonlama lenta;
uzunligi muqovalash kitobining kengligidan to’rt baravar ko’p bo’lgan ip yoki ingichka lenta.
Birinchidan, siz kartonning ikki to’rtburchaklar qismini kitobning kengligi va uzunligiga teng tomonlari bilan kesishingiz kerak.
Endi qopqoq uchun dekorativ qog’ozdan, kitobning uzunligi va kengligidan 2 sm kattaroq tomonlari bo’lgan ikkita to’rtburchakni kesib tashlang.
Turli xil ranglardan, ipni kitobning kengligidan 2 sm kamroq va ortiqcha oro bermay kengligidan bir yarim santimetrga mahkamlash uchun chiziqni kesib oling.
Keyin sahifalarni qilamiz. Buning uchun yana to’rtburchakni kesib oling, ammo bu safar sahifalar uchun qog’ozdan. To’rtburchakning kengligi varaqning balandligi, uzunligi esa sahifaning kengligi kitobdagi sahifalar sonidan ortiqcha 2 betga teng bo’ladi. Olingan to’rtburchakni akkordeon bilan katlaymiz.
Hisoblashda siz akkordeonning orqa qismida matn va rasmlarni belgilashingiz kerakligini unutmasligingiz kerak. Aks holda, boshqa tomondan, oq choyshablar qoladi va siz tugallanmagan bolalar kitobini olasiz. O’z qo’llaringiz bilan kitobni chiroyli ko’rinishi uchun bir necha marta burmalardan o’tishingiz kerak.
Qopqoq uchun karton yordamida yopishtiramiz, ularni dekorativ qog’ozdan kesilgan to’rtburchaklar bilan o’rab olamiz.
Birinchi akkordeon varag’ini birinchi qopqog’iga, oxirgi varag’ini esa ikkinchi qismiga yopishtiramiz.
Kitobni bezash Avvaliga tasmani kitobga yopishtiring universal elim. Yelim quriganidan so’ng, ortiqcha oro bermay mahkamlash uchun ustiga chiziq yopishtiring.
Quyidagi vositalar va materiallar talab qilinadi:
eskirgan, eskirgan va yaxshi vaqtlar bolalar kitoblari;
papka, A5 formati;
a5 fayllar to’plami (yaroqsiz, yirtilgan fayllarni almashtirish uchun);
eski, yaroqsiz bolalar kitoblarini alohida sahifalarga ajratish, eski, yaroqsiz va buzilgan fayllarni almashtirish, barcha sahifalarni avval sotib olingan A5 papkasida to’plash.
Qiziqarli malumotlar
Mavzu: Qiziqarli ertak kitobchalar tayyorlash