Grafika san ati nima? Xususiyatlari va tarixi
Ushbu atama odatda rangga qaraganda ko’proq chiziq yoki ohangga asoslangan san’atlarga, xususan, rasm va gravyuraning turli shakllariga taalluqlidir. Odatda akvintintali o’yma, quruq nuqta bilan o’yma, o’yma, monotip, litografiya va ekranga bosib chiqarishni o’z ichiga olishi mumkin.
Grafika san’ati
Кутилаётган натижа: Графика санъати тасвирий санъатнинг бир тури эканлигини тушуниш. Графика санатини тасвирий санъатнинг бошқа турларидан фанқ қилиш.
Кўргазмали қуроллар: Рассомларнинг график асарларидан намуналар.
РЕЖА:
1. Графика санъати.
2. Графиканинг кўчириш усулари.
3. Китоб графикаси.
Рассомлик санъатининг мухим турларидан бири-графикадир. Графика узининг алохида 3 тасвирлаш методи, услуби, материали ва характерига эга булиб, у асосан ок-кора рангда ѐки бир хилда рангда ишланади. Графикага оддий кора каламда ишланган расмлардан тортиб, тематик композициялар, китоб безаклари, саноат графикаси-амалий графика, плакатларгача киради. График ишларнинг барчаси узининг бажарилишига кура бир-биридан фарк килади. График ишларни калам, перо, рангли бур, пастель, рангли каламлар, сангина ва хул техника усулидаги акварель, тушь, гуаш кабиларда ишланади. Графиканинг яна бир тури гравюра, линогравюра ва бошка кучириш услубларида яратиладиган санъат асарларидан иборат булади. Графиканинг кучириш усулида рассом тасвирни когоз ѐки матога эмас, махсус литография тошига, ѐгоч тахтага ѐки линолиумга металл пластинкага чизилади, уни уйиб тасвир холатига келтирилади. Сунгра бу тасвирларни буѐк, ранг шимиб, уни устига когоз босиб тасвир олинади. Бундай график расмлар хохланган тиражда олиниши мумкин. График рангтасвирни энг характерли хусусияти шундаки, бу усулда яратилган санъат асарини колипга туширилган биринчи тасвир оригинал (хакикий) ижодий булмай, ундан кучирилган нусхалар оригинал хисобланади. Тасвирлар тошга уйиб нусха олинса, уни литография, ѐгочга уйиб олинса уни-кислография, линолиумга уйиб олинса линогравюра, металл пластинкага уйиб олинса уни-офорт асарлари деб аталади. Гравюра-ѐгоч, металл ва бошка материалларга уйиб, ундан бадиий асар яратишдир. Литография эса печать килиш усулидир. Бунда расмни тош тахтага ѐки пластинканинг текис юзасига ѐруглик билан махсус модда ѐрдамида тасвир туширишдан иборат булади. Графиканинг энг куп таркалган турларидан бири китоб графикасидир. Бунга мукова тасвири, хар бобни ѐки текстни бошланишидаги тасвир (заставка) текстни биринчи харфи безаги (инициал) асар текстини тугашидаги тасвир (концовка) текст мазмунини тушунишга ѐрдам берувчи тасвир (иллюстрация) кабилардан иборат булади. Китоб графикаси асосан асарни мазмуни ва гоясини очиб,тушунтириб беришга хизмат килади. Графикадан газета ва журналларни безашда хам кенг фойдаланилади. Графиканинг яна бир тури-плакат санъатидир. Графиканинг бу турига плакат, реклама, афиша, киноафиша ва бошкалар киради. Унинг сиѐсий рухдаги плакат тури алохида урин эгаллайди. Сиѐсий плакат халк оммага, томошабинга давр ва жамиятнинг энг зарур, энг илгор, пишибетилган сиѐсий масалаларини таргиб килади. У кишиларни диккат-эътиборини узига торта оладиган, ундан рухланиши, ташвишланиши, илхомланиши ва унга жавоб беришга ишлатиладиган даражада ифодаланади. 1922 йилда С.Моор томонидан ишланган “Ёрдам бер” асари ѐки И.Пророковнинг “Бу такрорланмаслиги керак” каби асарлари ана шундай сиѐсий мавзулардаги энг кучли график плакатлардандир. Бу икки асар бутун дунѐ халки мехнаткаш ва тинчликсевар кучларига каратилган булиб, бу асарнинг уз мавзуси ва композицияси билан хар кандай томошабинни хаяжонга солади. Графика санъатини ривожлантириш. График режаларнинг дастгохли асарларда узига хос йуналишни карор топтиришга купрок эътибор берилишлари кейинги 10 йил ичида Узбекистон графика санъатининг энг асосий хусусиятларидан деса муболага булмайди. Кейинги йилларда дастгохли графикадаги жанр йуналиши ѐки рассомларнинг бир катор асарлари билан бойиди. Республика ва чет эл кургазмаларида юкори бахоланган график асарлар фикримизнинг далилидир. 4 Мустакиллик йиллари давомида кургазмаларда намойиш этилган асарлар мавзусини умумлаштириб тахлил киладиган булсак, купчилик рассомларнинг борликни чукуррок идрок этиши хаѐт ривожининг динамикаси, инсоннинг жамиятдаги урни ва ахамияти, унинг маънавий-бадиий оламини англашга интилганликларининг гувохи буламиз. Рассомнинг булажак кахрамонлари хаѐти билан яшаши уз замондошларини чукур урганишга, рухий оламини хис этишга имкон беради. Ишлаб чикариш илгорлари замондошларимиз билан учрашув, ѐшлар гайрати ва ташаббусидан завкланиш рассомларимизга бугунги кунимиз кахрамонларини яхширок хис этишга, вокелигимизни хакконий тасвирловчи чинакам бадиий асарлар яратиш учун бой материал туплашга ѐрдам бермокда. Буларнинг хаммаси турли бадиий услублар ва жанр мавзусини танлаш йули билан эришилади. Чунончи, айрим рассомлар республикамизнинг тарихий утмишига мурожаат килиб график асарлар устида ишламокдалар. Узбекистон графикасининг бугунги куни хакида ривожланиш унинг йуллари ва муаммолари хакида гапирар эканмиз, республикада китоб графика санъатининг ривожланиши хусусида тухталиб, утиш керак булади. Шуни таъкидлаш керакки, графика санъатининг бу турида кейинги йилларда катта ютуклари кулга киритди, китоб безовчи рассомлар сафига киска вакт ичида катор ѐш иктидорли график рассомлар келиб кушилади. Шунингдек республикада китоб нашр этилиши маданиятни усиши китоб конструкторирассом обру-эътиборининг ошиши хам хилма-хил фактларни бадиий безак ва полиграфия ишлаб чикариши билан боглик булган комплекс воситаларни уз ичига олади. Китоб санъати бирма-бир боглик булган икки жихатни эстетик жихатни, яъни санъат воситалари билан китоб мазмунини ифода этишни функционал жихатни тузилишини укиш учун мулжалланган предмет сифатида китоб конструкциясини ифода этади. Китоб дуконларида чиройли безалган китоблар купайиб бормокда, агар чукуррок тахлил киладиган булсак, китобни безашдаги бадиий услублар жихатидан бошка давлатларда нашр килинган китоблардан фарк килмайди. Бизнингча Узбекистон китоб санъати безашнинг бундан кейинги ривожи асосан тасвирий, образли типни ривожлантириш йулидан бориш максадга мувофик булади. Мавзу: Тасвирий санъатда натюрморт жанри
Просмотр содержимого документа
«Grafika san’ati»
Мавзу: Графика санъати
Мақсад: Графика санъати щақида кенгроқ ташунча бериш.
Кутилаётган натижа: Графика санъати тасвирий санъатнинг бир тури эканлигини тушуниш. Графика санатини тасвирий санъатнинг бошқа турларидан фанқ қилиш.
Кўргазмали қуроллар: Рассомларнинг график асарларидан намуналар.
1. Графика санъати.
2. Графиканинг кўчириш усулари.
3. Китоб графикаси.
Рассомлик санъатининг мухим турларидан бири-графикадир. Графика узининг алохида 3 тасвирлаш методи, услуби, материали ва характерига эга булиб, у асосан ок-кора рангда ѐки бир хилда рангда ишланади. Графикага оддий кора каламда ишланган расмлардан тортиб, тематик композициялар, китоб безаклари, саноат графикаси-амалий графика, плакатларгача киради. График ишларнинг барчаси узининг бажарилишига кура бир-биридан фарк килади. График ишларни калам, перо, рангли бур, пастель, рангли каламлар, сангина ва хул техника усулидаги акварель, тушь, гуаш кабиларда ишланади. Графиканинг яна бир тури гравюра, линогравюра ва бошка кучириш услубларида яратиладиган санъат асарларидан иборат булади. Графиканинг кучириш усулида рассом тасвирни когоз ѐки матога эмас, махсус литография тошига, ѐгоч тахтага ѐки линолиумга металл пластинкага чизилади, уни уйиб тасвир холатига келтирилади. Сунгра бу тасвирларни буѐк, ранг шимиб, уни устига когоз босиб тасвир олинади. Бундай график расмлар хохланган тиражда олиниши мумкин. График рангтасвирни энг характерли хусусияти шундаки, бу усулда яратилган санъат асарини колипга туширилган биринчи тасвир оригинал (хакикий) ижодий булмай, ундан кучирилган нусхалар оригинал хисобланади. Тасвирлар тошга уйиб нусха олинса, уни литография, ѐгочга уйиб олинса уни-кислография, линолиумга уйиб олинса линогравюра, металл пластинкага уйиб олинса уни-офорт асарлари деб аталади. Гравюра-ѐгоч, металл ва бошка материалларга уйиб, ундан бадиий асар яратишдир. Литография эса печать килиш усулидир. Бунда расмни тош тахтага ѐки пластинканинг текис юзасига ѐруглик билан махсус модда ѐрдамида тасвир туширишдан иборат булади. Графиканинг энг куп таркалган турларидан бири китоб графикасидир. Бунга мукова тасвири, хар бобни ѐки текстни бошланишидаги тасвир (заставка) текстни биринчи харфи безаги (инициал) асар текстини тугашидаги тасвир (концовка) текст мазмунини тушунишга ѐрдам берувчи тасвир (иллюстрация) кабилардан иборат булади. Китоб графикаси асосан асарни мазмуни ва гоясини очиб,тушунтириб беришга хизмат килади. Графикадан газета ва журналларни безашда хам кенг фойдаланилади. Графиканинг яна бир тури-плакат санъатидир. Графиканинг бу турига плакат, реклама, афиша, киноафиша ва бошкалар киради. Унинг сиѐсий рухдаги плакат тури алохида урин эгаллайди. Сиѐсий плакат халк оммага, томошабинга давр ва жамиятнинг энг зарур, энг илгор, пишибетилган сиѐсий масалаларини таргиб килади. У кишиларни диккат-эътиборини узига торта оладиган, ундан рухланиши, ташвишланиши, илхомланиши ва унга жавоб беришга ишлатиладиган даражада ифодаланади. 1922 йилда С.Моор томонидан ишланган “Ёрдам бер” асари ѐки И.Пророковнинг “Бу такрорланмаслиги керак” каби асарлари ана шундай сиѐсий мавзулардаги энг кучли график плакатлардандир. Бу икки асар бутун дунѐ халки мехнаткаш ва тинчликсевар кучларига каратилган булиб, бу асарнинг уз мавзуси ва композицияси билан хар кандай томошабинни хаяжонга солади. Графика санъатини ривожлантириш. График режаларнинг дастгохли асарларда узига хос йуналишни карор топтиришга купрок эътибор берилишлари кейинги 10 йил ичида Узбекистон графика санъатининг энг асосий хусусиятларидан деса муболага булмайди. Кейинги йилларда дастгохли графикадаги жанр йуналиши ѐки рассомларнинг бир катор асарлари билан бойиди. Республика ва чет эл кургазмаларида юкори бахоланган график асарлар фикримизнинг далилидир. 4 Мустакиллик йиллари давомида кургазмаларда намойиш этилган асарлар мавзусини умумлаштириб тахлил киладиган булсак, купчилик рассомларнинг борликни чукуррок идрок этиши хаѐт ривожининг динамикаси, инсоннинг жамиятдаги урни ва ахамияти, унинг маънавий-бадиий оламини англашга интилганликларининг гувохи буламиз. Рассомнинг булажак кахрамонлари хаѐти билан яшаши уз замондошларини чукур урганишга, рухий оламини хис этишга имкон беради. Ишлаб чикариш илгорлари замондошларимиз билан учрашув, ѐшлар гайрати ва ташаббусидан завкланиш рассомларимизга бугунги кунимиз кахрамонларини яхширок хис этишга, вокелигимизни хакконий тасвирловчи чинакам бадиий асарлар яратиш учун бой материал туплашга ѐрдам бермокда. Буларнинг хаммаси турли бадиий услублар ва жанр мавзусини танлаш йули билан эришилади. Чунончи, айрим рассомлар республикамизнинг тарихий утмишига мурожаат килиб график асарлар устида ишламокдалар. Узбекистон графикасининг бугунги куни хакида ривожланиш унинг йуллари ва муаммолари хакида гапирар эканмиз, республикада китоб графика санъатининг ривожланиши хусусида тухталиб, утиш керак булади. Шуни таъкидлаш керакки, графика санъатининг бу турида кейинги йилларда катта ютуклари кулга киритди, китоб безовчи рассомлар сафига киска вакт ичида катор ѐш иктидорли график рассомлар келиб кушилади. Шунингдек республикада китоб нашр этилиши маданиятни усиши китоб конструкторирассом обру-эътиборининг ошиши хам хилма-хил фактларни бадиий безак ва полиграфия ишлаб чикариши билан боглик булган комплекс воситаларни уз ичига олади. Китоб санъати бирма-бир боглик булган икки жихатни эстетик жихатни, яъни санъат воситалари билан китоб мазмунини ифода этишни функционал жихатни тузилишини укиш учун мулжалланган предмет сифатида китоб конструкциясини ифода этади. Китоб дуконларида чиройли безалган китоблар купайиб бормокда, агар чукуррок тахлил киладиган булсак, китобни безашдаги бадиий услублар жихатидан бошка давлатларда нашр килинган китоблардан фарк килмайди. Бизнингча Узбекистон китоб санъати безашнинг бундан кейинги ривожи асосан тасвирий, образли типни ривожлантириш йулидан бориш максадга мувофик булади. Мавзу: Тасвирий санъатда натюрморт жанри
Grafika san’ati nima? Xususiyatlari va tarixi
The grafik san’at ular tekis yuzaga chiziqlar chizish yoki ulardan foydalanishga asoslangan, xususan, barcha turdagi illyustratsiya va bosib chiqarishga asoslangan har qanday tasviriy yoki amaliy tasviriy san’atdir.
Ushbu atama odatda rangga qaraganda ko’proq chiziq yoki ohangga asoslangan san’atlarga, xususan, rasm va gravyuraning turli shakllariga taalluqlidir. Odatda akvintintali o’yma, quruq nuqta bilan o’yma, o’yma, monotip, litografiya va ekranga bosib chiqarishni o’z ichiga olishi mumkin.
Bundan tashqari, grafika san’atiga xattotlik, fotografiya, naqqoshlik, tipografiya, kompyuter grafikasi, jildlash va kompyuter grafikalari kiradi. Shuningdek, u me’moriy va ichki dizaynlar uchun qo’lda chizilgan rejalar va dizaynlarni o’z ichiga oladi.
Bugungi kunda professionallar tomonidan qo’llaniladigan ba’zi grafik dizayn dasturlari orasida Adobe Dreamweaver, Adobe Illustrator, Adobe InDesign, Adobe Photoshop, CorelDRAW va PhotoImpact va boshqalar mavjud.
Grafika dizaynidagi xabarlar har kuni bombardimon qilinadi. Grafika, esda qolarli reklama yoki kitobdagi illyustratsiya shaklida bo’lsin, kundalik hayotni o’rab oladi.
Nafis san’at tarixi
Tarix davomida texnologik ixtirolar grafika san’atining rivojlanishini shakllantirdi. Qadimgi Misrliklar o’zlarining fikrlarini yozma shaklda yozish uchun grafik belgilar yordamida iyerogliflar deb atashgan.
O’rta asrlarda muqaddas ta’limotni saqlab qolish uchun har bir alohida sahifaning qo’lyozmalari qo’lda ko’chirilgan. Mualliflar rasmlarni va bezaklarni kiritish uchun rassomlar uchun mavjud bo’lgan sahifalarda belgilangan bo’limlarni qoldirdilar.
1450 yilda Yoxannes Gutenberg bosmaxona deb nomlanuvchi mexanik qurilmani ixtiro qildi. Ushbu qurilma matnlar va grafikalarni ommaviy ishlab chiqarishni osonlashtirdi va oxir-oqibat qo’lda yozishni to’liq o’zgartirdi.
Sanoat inqilobi davrida plakatlar eng so’nggi yangiliklarni etkazish bilan bir qatorda yangi mahsulot va xizmatlarni reklama qilish uchun ishlatiladigan mashhur grafik san’at turiga aylandi.
Kino va televideniening ixtirosi va ommalashishi harakatning qo’shimcha jihatlari orqali grafika san’atini o’zgartirdi.
20-asrda shaxsiy kompyuter ixtiro qilinganda, rassomlar tasvirlarni ancha tezroq va osonroq boshqarishga muvaffaq bo’lishdi. Tezkor hisob-kitoblar yordamida kompyuterlar tasvirlarning rangini osongina o’zgartirishi, masshtablashi, aylantirishi va o’zgartirishi mumkin.
Grafika san’ati sohalari
Illyustratsiya
Illyustratsiya – bu nashr etilgan vositada, masalan, plakatlar, jurnallar, kitoblar, animatsiyalar, video o’yinlar va filmlarda integratsiya qilish uchun mo’ljallangan matnni, tushunchani yoki jarayonni vizual bezatish, talqin qilish yoki tushuntirish.
Zamonaviy illyustratsiya rasmlar, rasmlar, bosmaxonalar, montajlar, raqamli dizayn, kollajlar va 3D modellarni o’z ichiga olgan juda ko’p uslub va uslublardan foydalanadi.
Xattotlik
Xattotlik – yozuv bilan bog’liq bo’lgan tasviriy san’at. Bu keng uchli asbob, cho’tka yoki boshqa har qanday yozish vositasi yordamida belgilarni loyihalashtirish va bajarishdir.
Aytish mumkinki, xattotlik – bu belgilarni ifodali, uyg’un va mohirona shakllantirish san’ati.
Zamonaviy xattotlik funktsional yozuvlardan tortib, harflar o’qilishi mumkin yoki o’qilmasligi mumkin bo’lgan tasviriy san’at asarlari dizayniga qadar.
Xattotlikdan Microsoft Word yoki Apple Pages kabi so’z protsessorlaridan Adobe InDesign kabi professional dizaynerlik dasturlariga qadar zamonaviy kompyuterlar foydalanadi.
Xattotlik to’y va rasmiy tadbirlarga taklifnomalar, shrift va tipografiya dizayni, asl logotip dizayni, diniy san’at, reklama, grafik dizayn va buyurtma qilingan xattotlik san’ati shakllanishida davom etmoqda.
Shuningdek, u ba’zi tasvirlarda kino va televidenie, tug’ilganlik va o’lim to’g’risidagi guvohnomalar, xaritalar va boshqa yozma ishlar uchun ishlatiladi.
Fotosuratlar
Fotosurat – yorug’lik yoki boshqa elektromagnit nurlanishlarni yozib olish orqali bardoshli tasvirlarni yaratish amaliyoti va amaliyoti; Bu elektron vositalar yordamida, masalan, tasvir sensori yordamida yoki kimyoviy ravishda fotosensitiv materiallar, masalan, fotosurat plyonkalari yordamida bo’lishi mumkin.
Odatda ob’ektiv, ob’ektdagi aks ettirilgan yorug’likni ta’sir qilish vaqtini kameradagi yorug’lik sezgir yuzasiga yo’naltirish uchun ishlatiladi.
Elektron tasvir sensori yordamida u har bir pikselda elektr zaryadini hosil qiladi, keyinchalik u elektron tarzda qayta ishlanadi va keyingi ishlov berish uchun raqamli tasvir faylida saqlanadi.
Fotosuratlar ilm-fan, ishlab chiqarish va biznes kabi ko’plab sohalarda hamda san’at, kino, video mahsulot va ommaviy kommunikatsiyalar uchun to’g’ridan-to’g’ri foydalanish uchun ishlatiladi.
Litografiya
Litografiya – bu dastlab moy va suvning aralashuvchanligiga asoslangan bosma usul. Taassurot toshdan (litografik ohaktosh) yoki metall lavhadan hosil bo’ladi.
U 1796 yilda teatr asarlarini nashr etishning arzon usuli sifatida ixtiro qilingan. Litografiya bosilgan matn yoki qog’ozga illyustratsiya yoki tegishli material bilan ishlatilishi mumkin.
Litografiyada dastlab litografik ohaktosh plastinka yuzasida yog ‘, moy yoki mum bilan chizilgan rasm ishlatilgan.
Keyin tosh kislotalar aralashmasi bilan ishlangan; Jarayon oxirida siyoh qog’oz varag’iga o’tkazildi. Hozirda tasvir polimerdan yasalgan va metall plastinkaga surilgan.
Zamonaviy davrda litografiya ba’zi bir aniq sohalardan tashqari foydalanishga yaroqsiz.
Tipografiya
Yozma tillarni tushunarli, tushunarli va namoyish etilganda jozibali qilish uchun shriftlarni tartibga solish san’ati va texnikasi. Ushbu tartib shriftni, tipografik nuqtalarni, qator o’lchamlarini, qatorlar oralig’ini va harflar oralig’ini tanlashni o’z ichiga oladi.
Tipografiya atamasi ushbu jarayon tomonidan yaratilgan harflar, raqamlar va belgilarning uslubi, joylashuvi va ko’rinishiga ham qo’llaniladi. Turlarning dizayni bu sohaga chambarchas bog’liq bo’lgan san’atdir va ba’zida tipografiyaning bir qismi hisoblanadi.
Tipografiyani dekorativ element sifatida ham ko’rib chiqish mumkin, bu axborot aloqasi bilan bog’liq emas.
Tipografiya – bu matn terish mashinalari, matbaachilar, grafik dizaynerlar, badiiy direktorlar, manga rassomlari, hajviy kitoblar rassomlari, grafitchilar va materialni nashr etish va tarqatish uchun harflar, so’zlar, raqamlar va belgilarni tartibga soladigan har bir kishining ishi.
Adabiyotlar
- Xattotlik. Wikipedia.org saytidan tiklandi
- Fotosuratlar. Wikipedia.org saytidan tiklandi
- Grafika san’ati. Collinsdictionary.com saytidan tiklandi
- Litografiya. Wikipedia.org saytidan tiklandi
- Illyustratsiya. Wikipedia.org saytidan tiklandi
- Grafika san’ati. Britannica.com saytidan tiklandi
- Grafika san’ati. Wikipedia.org saytidan tiklandi
- Tipografiya. Wikipedia.org saytidan tiklandi
Qiziqarli malumotlar
Grafika san ati nima? Xususiyatlari va tarixi