Deyl Karnegidan hayot uchun eng kerakli qoidalar to’plami

Deyl Karnegidan hayot uchun eng kerakli qoidalar to’plami

Дизраэли сказал: «Возможно, я сделал много ошибок в своей жизни, но все же я не буду строить семью, основанную на любви».
Именно это он и сделал. Он жил холостяком до тридцати пяти лет, потом захотел жениться на богатой вдове, которая была старше его на пятнадцать лет и имела белые, как снег, волосы. Было ли это из-за любви? О, нет. Вдова прекрасно знала, что Дизраэли ее не любит. Он знал, что хочет жениться на ней из-за своей большой суммы денег! Для этого он поставил одно условие: женщина будет пробовать его год и выучит глагол. Наконец, в конце этого периода женщина вышла замуж за Дизраэли.
Разве это не история, которая звучит не очень смешно, это очень корыстно? Как это ни парадоксально, семейная жизнь Дизраэли, окруженная всеми нелепыми, нелепыми событиями, строилась на ярком успехе, совершенно отличном от жены.
Конечно, эта богатая женщина, попавшая в круг Дизраэли, не обладала молодостью, модой, красотой и особым умом. В разговорах он не знал, что своими невежественными словами в области литературы и истории совершал забавные ошибки. Например, он говорит: «Римляне или греки пришли первыми», он не знал. Хотя его вкус в главе Ясан-тусан был изумителен, его воображение в обустройстве дома было крайне странным и низким. Тем не менее он был гением, настоящим гением в обращении с мужчинами, игравшими важную роль в семейной жизни и в отношениях между мужем и женой. Он никогда не противопоставлял свой интеллект зрелости Дизраэли. Когда герцог, изнурявший и высасывавший жизнь мужа, уставал от ссор жен, беззаботная бдительность Мэри-Энн дома спасала его от усталости и помогала восстановить силы. Дом был единственным местом, где он мог найти удовлетворение и душевный покой, и он наслаждался искренней любовью Мэри-Энн. Время, проведенное Дизраэли со своей стареющей женой, было одним из самых счастливых в его жизни. Эта женщина была его ближайшим другом, ровесником и советчиком. Каждый день, спеша из нижней комнаты домой, он последовательно перебирал все в своем сердце, чтобы рассказать жене, что произошло за день. Что бы она ни делала, она всегда чувствовала поддержку Мэри-Энн, ведь совершенно не верила, что ее муж потерпит неудачу, а дело это имело такое огромное значение.
Тридцать лет Мэри-Энн жила только для Дизраэли, только для него. Муж настолько облегчил ей жизнь, что ценил для нее даже свое богатство. В ответ муж превратил ее в своего героя.После ее смерти муж получил титул графа. В то же время он уговорил королеву Викторию включить его жену в династию фей, так как его супруга была обычным гражданином. Наконец, в 1868 году его жена унаследовала титул виконтессы Биконсфилд.
Какой бы невежественной и легкомысленной она ни казалась людям, муж ни разу не критиковал ее. К его чести, он ни разу не шутил, и если кто-то пытался посмеяться над его женой, он бросался на ее защиту. Хотя Мэри-Энн была далека от совершенства и не свободна от недостатков, она ни разу не сказала, что гордится своим мужем на протяжении тридцати лет. К чему это привело? «Мы были женаты тридцать лет, — говорит Дизраэли, — но мне с ней никогда не было скучно».
В свою очередь Дизраэли никогда не скрывал, что Мэри-Энн была самой ценной находкой в ​​его жизни. Каков был результат этого? Описывая своего мужа близким друзьям семьи, Мэри-Энн сказала: «Моя жизнь была полна бесконечного счастья благодаря этому человеку».
Они любили шутить друг с другом. «Знаешь, — сказал Дизраэли, — я женился на тебе из-за твоих денег». Мэри-Энн улыбалась и отвечала: «Если бы тебе пришлось сделать это снова, ты бы женился на мне по любви, не так ли?»
Он согласился с женой. Нет, Мэри Энн не претендовала на совершенство во всех отношениях. В то же время он не мог позволить себе быть озабоченным, ведь Дизраэли был умен.
Генри Джеймс сказал: «Первый фактор примирения в отношениях с другим человеком состоит не в том, чтобы помешать ему быть счастливым. Он также хочет того же, что и мы, что не мешает нам быть счастливыми. Подходить так, как мы хотим».
Эту цитату стоит повторить: «Первое, что нужно сделать, чтобы ладить с другими людьми, — это не мешать их счастью, чего они и хотят. »
В своей книге «Растем вместе как одна семья» Леланд Фостер Вуд сказал: «Успешный брак — это больше, чем возможность найти подходящего человека; это также способность быть подходящим человеком».
Итак, если вы хотите, чтобы ваша супружеская жизнь была счастливой, придерживайтесь второго правила.
Старайтесь не менять спутника жизни.

Книги Дейла Карнеги

Дейл Брекенридж Карнеги (1888 – 1955) – известный во всем мире автор книг по саморазвитию, лектор, оратор-мотиватор и педагог. Является одним из основателей теории общения, для ее создания использовал существующие к тому времени научные труды психологов. Карнеги перевел сухую теорию в практическую область, выстроил собственную концепцию бесконфликтных коммуникаций. Организовал курсы саморазвития, ораторского мастерства и эффективного общения.

Дейл был дважды женат. К сожалению, с первой женой брак распался через четыре года. Вторая супруга неоднократно упоминается в произведениях автора как соратник и единомышленник. Ушел из жизни в возрасте 66 лет.

Книги Карнеги в порядке написания (по данным Википедии)

  • «Ораторское искусство и оказание влияния на деловых партнёров» (Public Speaking and Influencing Men in Business) – 1926;
  • «Малоизвестные факты из жизни известных людей» (Little Known Facts about Well Known People) – 1934;
  • «Как завоёвывать друзей и оказывать влияние на людей» (How to Win Friends and Influence People) – 1936;
  • «Как перестать беспокоиться и начать жить» (How to Stop Worrying and Start Living) – 1948;
  • «Как выработать уверенность в себе и влиять на людей, выступая публично» (Public Speaking for Brinzza Success) – 1956.

Ну русском языке много книги с указанием авторства Дейла Карнеги, но очень многи из них являются фрагментами из разных книг (по отдельности или совмещенные). Полный список книги от издательств СНГ представлены на этой странице.

Здесь можно скачать все книги Дейла Карнеги бесплатно для ознакомления, почитать онлайн или купить полную электронную версию в форматах FB2, PDF, EPUB, TXT, DOC, MOBI.

Только легальный контент от правообладателей!

Deyl Karnegidan hayot uchun eng kerakli qoidalar to’plami

Buyuk psixolog yozuvchi Deyl Karnegi ijodi bilan tanishmagan kitobxon kam bo’lsa kerak. Hozirda jahonda kitoblari tiraji bo’yicha eng ko’p bosilib chiqadigan yozuvchilardan biri shubhasiz Deyl Karnegidir. Uning deyarli barcha kitoblari kitobxonlar qalbini zabt etishga ulgurgan. CHunki De. Karnegi asarlari barcha davr uchun ham birdek qadrli va shunday bo’lib qolaveradi. Kishilarga muomala qilish va do’stlar orttirish, bezovtalik va og’ir damlardan qanday xalos bo’lish, muoffaqiyat qozonish sirlari va boshqa hayotda eng zarur maslahatlar beruvchi Deyl Karnegi kitobini o’qigan kitobxon bu fikrning to’g’ri ekanligini guvohi bo’ladi.
YOzuvchinig o’z asarlariga qarata aytgan bir fikrini esga olaylik: «Qo’lingizdagi ushbu kitobni dastlabki 40 betini shoshmasdan o’qib chiqing, Agar u sizga hech ham naf bermasa uni istagan tomonga uloqtirib yuboring». Demak bu fikrlardan ko’rinadiki, D. Karnegining o’zi ham kitoblarini har bir kitobxonlar tomonidan yuksak baho berilishiga ishongan. Uning kitoblarini o’qib chiqqanlar esa haqiqatan ham uning asarlari eng zarur kitoblar ekanligiga amin bo’lishadi hamda o’zi uchun eng aziz kitob bo’lib qolishiga ishonishadi.
Quyida uning asarlarida bitilgan eng zarur va qimmatli maslahatlarni, muomala qilish va do’stlar ottirish, bezovtalik va og’ir damlardan qanday xalos bo’lish, muoffaqiyat qozonish sirlarini mujassam etgan qoidalarni keltirmoqdamiz.
Sizlarga qulay bo’lishi uchun mavzu matnlarini ixcham qilib bermoqdamiz. Har bir mavzuga bosganingizda matnlari paydo bo’ladi. Mavzuga qayta bosilganda yana yashirin holga qaytadi. Hayot uchun zarur qoidalar bilan tanishib o’z hayotingizga tadbiq etishingizga tilak bildirib qolamiz.

1-qoida. O’zgalar bilan samimiy sitqidildamn qiziqib ko’ring;
2-qoida. Muomila paytida tabassum qiling;
3-qoida. yodingizda bo’lsin,kishining o’z nomi har qanday tilda ham eng shirin va muhim tovushlar yig’indisi hisoblanadi;
4-qoida. Ajoyib tinglovchi bo’ling. Boshqalarni o’zi to’g’risida gapirishlariga qiziqtiring. ;
5-qoida. Suhbatdoshingiz qiziqadigan mavzuda gapirishga harakat qiling.
6-qoida. Suhbatdoshingizni o’z qadr qimmatini anglashga, o’zining izzat nafsoniyatini baland tutishga ishontiring, bu ishni chin yurakldan samimiy ado eting.

1-qoida. Bahs-tortishuvda ustun kelishning yagona usuli undan voz kechishdir;
2-qoida. Subatdoshingiz fikriga hurmat bajo keltiring. Hech kimga hech qachon «sen nohaqsan» demang;
3-qoida. Agar nohaq bo’lsangiz, bunga tez va qat’iy ravishda iqror bo’ling;
4-qoida. Gap boshidanoq do’stona ohangni qo’llang;
5-qoida. Hamsuhbatingizni darrov «ha» deb javob berishga majbur eting;
6-qoida. Ko’proq vaqt hamsuhbatingiz gapirsin;
7-qoida. Mayli,hamsuhbatingiz bu fikr o’ziga tegishli deb o’ylasin;
8-qoida. Voqea — hodisalarga sitqidildan hamsuhbatingiz nuqtai nazari bilan qarang;
9-qoida. Boshqqalarning fikr va xohishlariga xayrixoh munosabatda bo’ling;
10-qoida. Ularni yuksak his tuyg’ular, motivlarga davat eting;
11-qoida. O’z g’oyalaringizni jiddiylashtirib,ularni samarali bo’lishga erishing;
12-qoida. Da’vat qiling, jonli harakat qilishga undang.

1-qoida. Ishni hamsuhbatingizni maqtashdan va uning yaxshi jihatlarini samimiy e’tirof etishdan boshlang;
2-qoida. O’zgalarning xatosini to’g’ridan to’g’ri emas, balki bilvosita ko’rsating;
3-qoida. Dast avval o’z kamchilik, nuqsonlaringiz haqida gapiring, so’ngra hamsuhbatingizni tanqid qilishga kirishing;
4-qoida. Hamsuhbatingizga buyruqlar berish o’rniga unga savollar bering;
5-qoida. Odamlarga o’z obro’ — e’tiborlarini saqlab qolishga imkon bering;
6-qoida. Odamlarning juda kichik bo’lsa ham muoffaqiyatini e’tirof eting, maqullang, hamda har bir yutug’ini qayd eting. «Baholashda samimiy va maqtovda bag’ri keng bo’ling»;
7-qoida. Odamlarga yaxshi obro’ e’tiborga sazovor bo’lishlari uchun imkon yarating, toki ular buni oqlashga harakat qilishsin;
8-qoida. Rag’batlantirishga urining. SHunday tasavvur uyg’otingki, xatoga yo’l qo’ygan kishi xatosini yengil tarzda to’grilaydigan, tuzalgan deb his esin; odamlarni yengil deb ishga urinishiga undang;
9-qoida. SHunga erishingki, odamlar siz tavsiya etgan ishlarni bajarganlaridan xursand bo’lishsin.

1-qoida. Hech qachon xarxasha qilmang, ayb torpishga urinmang;
2-qoida. Umr yo’ldoshingizni o’zgartirmaslikka harakat qiling;
3-qoida. Hech qachon tanqid qila ko’rmang;
4-qoida. bir — biringizga chin yurakdan o’zingizni minnatdorchiligingizni bildirib turing;
5-qoida. Bir-biringizga mumkin qadar mo’jaz e’tiborga molik belgilar ko’rsating;
6-qoida. Sermulozamat, sertakalluf bo’ling;
7-qoida. Oila, er-xotinlik hayotida oid nozik munosabatlar bilan bog’liq maroqli kitob mutolaa qiling.

OILAVIY XAYOT: UNI YANADA BAXTGA BURKOVCHI YETTI QOIDA

Bundan yetmish besh yil muqqaddam Napoleon Bonapartning jiyani Napoleon III dunyodagi eng sohibjamol ayol — grafinya Tebskaya, Mariya yevgeniya Ignasiya Avgustina de Montixoni sevib qoldi va unga uylandi. Uning maslahatchilari, bu xonim hech kimga ma’lum bulmagan ispan grafining qiziq deb oyoq tirab oldilar. Ularga javoban Napoleon: «Xo’sh, nima bo’pti?» deb e’tiroz bildirdi. Uning nazokati, yoshligi, jozibadorligi, chiroyi Napoleonni beqiyos huzur-halovat og’ushiga g’arq etgan edi. U taxt tepasida turib, butun millatga qarata: «Men o’zimga noma’lum bo’lgan ayolni sevdim, unga izzat- ikrom ko’rsataman va boshimga ko’taraman», deya jar solgan edi.
Napoleon va uning qallig’ida hamma narsa:sog’liq, boylik,hokimiyat, shon-sharaf, guzallik, sevgi-muhabbat, bir-birini sidqidildan sevish, oliy darajadagi ishqiy munosabatlar uchun tegishli barchasi mavjud edi. Xech qachon muqaddas nikoh gulxani bunchalik nur sochib lovullamagan edi.
Ammo, nadomatlar bulsinki, muqaddam olov sal utmay miltillab qoldi va o’chdi. Bu harorat so’ndi, undan faqat burqsigan kul qoldi, xolos. Napoleon yevgeniyani malika qilmoqchi edi, ammo go’zal Fransiyada hech narsa — uning mehr-muhabbati ham, azamat toj-taxti ham uning eriga bo’lgan xarxashasini aslo to’xtata olmadi.
Rashqdan ko’zi ko’r bo’layozgan, shubha-gumonlar yuragini kemirib yotgan juvon uning farmonlarini mutlaqo mensimas, uni bir zum bo’lsin ko’zdan yiroqlashishiga qo’ymas edi. Davlat ishlari bilan band erining kabinetiga he yo’q be yo’q bostirib boraverardi. Uning muhim muzoqaralarini barbod qilishga urinar edi. U boshqa ayolga ketib qoladi, degan doimiy xavotir og’ushida yashar edi.
Evgeniya ba’zan singlisining huzuriga yugurib borar, eridan zorlangani-zorlangan edi: u norozi bo’lib shikoyat qilar, yig’lar, chinqirar hamda tahdid qilardi. Erining kabinetiga bostirib kirib, qichqirar va uni haqoratlashdan ham qaytmas edi. Bir olam saroyu koshonalarga ega bo’lmish Fransiya imperatori o’z-o’zi bilan bir lahza yolg’iz qolishga xilvat burchak topolmas edi. Bularning bari tufayli yevgeniya nimaga ega bo’ldi? Hech narsaga. Men ye. A. Reynxardtning «Napoleon va yevgeniya. Bir imperiyaning tragikomediyasi» nomli g’oyat maroqli kitobidan iqtibos keltiraman: «Ish shu darajaga yetib bordiki, Napoleon ko’zi yarim tunda yumshoq shlyapani bostirib kiyib, yashirincha yoniga o’zining eng yaqin do’stlaridan birini ergashtirgancha xilvat eshikdan chiqib, singib ketar edi. Xakiqagan ham uni qaerdadir kutayotgan go’zal xonim huzuriga jo’nar yoki buyuk shaharni ko’chalarida shunchaki tentirar edi, shunday ko’chalardan yurar ekan, faqat ertaklarda eshitgani qo’ldan ketgan imkoniyatlar havosidan nafas olar edi».
Evgeniya o’zining tizginsiz xarxashalari tufayli ana shunga ega buldi. To’g’ri, u Fransiya taxtida kerilib o’tirdi, uning dunyodagi eng chiroyli ayol ekanligi ham aniq. Ammo imperatorga xos unvon ham, go’zallik ham, zahar-zaqqumga to’lgan tinim bilmas xarxashalari ham muhabbatni saqlab qololmadi. yevgeniya, bechora ayol o’zining so’ngsiz rashqi va xarxashasi girdobiga o’ralashib qoldi.
Eng bexato nishonga uruvchi harakatdagi makru hiylalar orasida bir zamonlar do’zax iblislari tomonidan yaratilgan, muhabbatni poymol etuvchi, o’lim keltiruvchi illatlardan biri xarxasha hisoblanadi. Bu usul hech qachon adashmaydi. Xuddi qirol kobrasi kabi hamisha zaharlab, doim joyida o’ldiradi.
Graf Tolstoyning xotini bu achchiq haqiqatni juda kech tushundi. U o’limi oldidan qizlarini chaqirib: «Otangizning o’limiga men sababchi bo’ldim», deya iqror bo’lgan edi. Qizlari uning gapiga javob berolmay, har ikkisi ham o’kirib yuborishdi. Ularning onasi rostini aytayotgan edi. Ular onasining nihoyasi yuq shikoyatu javrashlari, tinim bilmas tanqidlari, doimiy davom etgan xarxashalari otasining umriga zomin bo’lganini bilardilar.
SHu bilan birga graf Tolstoy va uning xotini har jihatdan juda baxtli bo’lishlari mumkin edi. U barcha davrlarning eng buyuk yozuvchilaridan biri hisoblanadi. Uning ikki buyuk shoh asari — «Urush va tinchlik» va «Anna Karenina» sayyoramizning adabiyot osmonida o’chmas yulduz bo’lib yarqirab turaveradi.
Tolstoy shu darajada mashhur ediki, muxlislari uning har bir qadamini kechayu kunduz ta’qib etib, og’zidan chiqqan har bir so’zigacha yozib olishgan. Barcha so’zi, hatto: «Mayli, men endi uxlayman» , degan shunchaki gapi ham yozib olingan. Endi rus hukumati uning to’la asarlar to’plamini bosib chiqarmokda- unda adib qachonlardir yozib qoldirgan har bir iboragacha kiritiladi, Tolstoy asarlari 100 jilddan oshib ketadi.
uzoq davom etadiganday ko’rindi. SHu sababli ular tiz cho’kib, yaratganga iltijo qilishar, marhamatini darig’ tutmasligini yolvorib munojot qilardilar.
SHundan keyin g’alati bir holat ro’y berdi. Tolstoy asta-sekin o’zgardi va butunlay boshqa kishiga aylandi. U dastlab o’zi yaratgan buyuk asarlardan uyaldi, o’zini publisistik maqolalar yozishga bag’ishladi, ularda tinchlikni targ’ib qildi, urush va nochorlikni qattiq qoraladi.
Bu inson bir kuni iqror bo’lib, yoshligida gunoh ishlar qilgani, hatto odam o’ldirganigacha aytib, Iso ta’limotini izchil urganishga kirishdi. U o’ziga qarashli barcha yerlarni boshqalarga bo’lib berdi va kambag’allarday hayot kechirdi: dalada ishladi, o’tin yordi, pichan o’rdi, o’zi uchun poyafzal tikdi, xonasini o’zi supurdi, yog’och idishda ovqat yedi va barcha dushmanlarini yaxshi ko’rishga o’zini majbur eta oldi.
Lev Tolstoy hayoti fojiadan iborat edi va bu fojianing asosiy sababchisi uning nikohi edi. Tolstoyning xotini hashamatni sevar, u esa undan nafratlanar edi, xotini shon-shuhrat va martaba istagida kuyib-yonar, Tolstoy uchun esa buning sariq chaqachalik ahamiyati yo’q edi. Sofya Andreevna pul, mol-davlat ketidan quvar, Tolstoy esa, aksincha, boylik hamda xususiy mulkka ega bo’lishni gunoh deb bilardi.
Bordi-yu, eri e’tiroz bildirguday bo’lsa, u jazavaga tushib, o’zini yerga tashlar, og’ziga qoradori solingan shishachani yaqinlashtirib, o’zimni o’ldiraman, deb qasam ichar, o’zimni quduqqa tashlayman, deb qo’rqitar edi.
Ular hayotidagi bir voqea menga butun insoniyat hayotidagi ta’sirli bir sanani eslatadi. Men avval ta’kidlaganimdek, bu juftlik turmush qurgan dastlabki paytlarda nihoyatda baxt bilan masrur edilar. Ammo oradan qirq yil o’tgach, Tolstoy endi zo’rg’a chidar edi. Ba’zan oqshomlari g’am-anduhga limmo-lim keksa xotini qalbi ozgina bo’lsa-da, iliq orom istab, choli oldida tiz cho’kar, qbundan ellik yil muqaddam mehr-muhabbat tuyg’ulari bilan to’lib- toshgan va unga bag’ishlangan satrlarini kundalikdan topib, ovoz chiqarib o’qib berishini iltijo qilib so’rardi. Tolstoy ajoyib, baxt-iqbolga to’liq, aslo qaytmas kunlar haqidagi satrlarni o’qiganida, har ikkisi ham kuyib yig’lardi. Hayot haqiqati ularning xayoliy romantik ko’z yoshlaridan qanchalik farq qilar, qanchalik o’zgacha tusda edi! Va, nihoyat Tolstoy sakson ikki yoshga kirib, qartayib qolgan paytda oilaviy hayotidagi fojiani ortiq hazm qila olmasligiga ko’zi yetdi va 1910 yilning qor-qirovli, sovuq oktyabr kechasida o’zining xotinidan uzoqqa qochdi—qorong’i zulmatga, qayga ketganini bilmay, anglamay.
Oradan o’n bir kun o’tgach, Tolstoy kichik temir yo’l stansiyasida o’pka shamollashidan vafot etdi. Uning o’lim oldidagi yagona vasiyati dafn marosimiga xotinini qo’ymasliklarini tayinlash bo’ldi.
Grafinya Tolstoyning uchi oxiri yo’q, xarxashasi, arzu dod va jazavasiga berilgan baho ana shundan iborat edi.
Balki, kitobxon bu ayolning rozilik uchun asosi bordir, degan xayolga borar. Ma’qul fikr. Ammo buning ishga aloqasi yo’q. Gap boshqa fikrga borib taqaladi: bu xarxashalar unga yordam berdimi yoki bundan battar ahvolni yana do’zax azobiga aylantirdimi?
«Men haqiqatan ham ahmoqona ish qilgan ekanman», — degan xulosaga keldi grafinya Tolstaya, ammo, afsuski, endi kech bo’lgandi.
Avraam Linkolnning hayotidagi ulkan fojia uning nikohi, oilasi edi. E’tibor bering, uni o’ldirishgani emas, balki uning nikohi sababchi edi. Linkolnning yigirma uch yillik hayotini safdoshi, huquqshunos Gordon «oilaviy hayotning achchiq mevalari» deb atagan, azobni tortgan Linkoln But tomonidan otilgandan so’ng o’zining o’ldirilganini dam anglamagan edi. Deyarli chorak asr Linkoln xonim erini tinim bilmay egovlab, uning jonini xalqumiga keltirgan edi.
Bu ayol poyoni yo’q norozilikni eri ustiga yog’dirar, uni tinim bilmay tanqid qilgani-qilgan, go’yo uning fikricha, erida hammasi risoladagidek emas edi. Erining yurishi, qadam bosishi beso’naqay emish, u oyoqlarini lapanglatib yurarmish, dindularga o’xshab bukchayadi, deb ham ayb topardi. Uning qaddi — qomatida egiluvchanlik ko’rinmaydi, harakatlarida nazokat yetishmaydi, deb zorlangani-zorlangan edi. Ayol pansionda o’ziga madam Mantel o’rgatganidek, qadam tashlashni, qaddi-qomatni tutishni jig’ibiyroni chiqib talab qilishdan charchamas edi.
Unga erining quloqlari burchagi boshi tomonga qarab ketgani ham aslo yoqmasdi. Bir kuni esa burni tekis bulmagani uchun Linkolnga ta’na toshlarini otgan edi. Pastki jahi turtib turadi, o’zi esa sil kasaliga yo’liqqan bemorday ko’rinadi, oyoq va qo’llari haddan ziyod uzun, boshi esa kichkina, deb zorlangandi.
Avraam Linkoln va Meri Todd Linkoln hamma jihatdan: tarbiya ko’rganlik, kelib chiqshi, mijozi, dunyoqarashga moyilligi bilan bir-birlariga mutlaqo qarama-qarshi edilar. Ular doimiy ravishda bir-birini ko’rishsa, zardalari qaynab ketar edi.
Bizning avlodimizga mansub mashhur linkolnshunos, marhum senator Albert J. Beverij shunday deb yozgan: «Linkoln xonimning quloqni teshib yuborguday chinqiroq ovozini ko’chaning narigi betidan bemalol eshitish mumkin edi. Kimki ularga yaqin o’tirgan bo’lsa, uning to’xtovsiz qahru g’azabga to’lib-toshganini har kuni bilar edilar. Meri Todd xonimning darg’azab bo’lib, jahl otiga minishi faqat so’zda ifodalansa ham bir navi edi, bizgacha uning aqlga sig’maydigan qiliqlari to’g’risidagi ishonchli ma’lumotlar yetib kelgan». SHunga o’xshash voqealardan biri bilan tanishing. To’ydan keyin ko’p o’tmay Linkoln va uning xotini Springfildga — shifokorning bevasi, pensionerlarga qarashga majbur bo’lgan Jeykob Erli xonimning huzuriga ko’chib o’tishadi. Qaysidir kuni janob Linkoln va xotini nonushta qilib o’tirishar ekan, Linkoln nimadir qildi, shekilli, bu xotinini g’azablantirib yubordi. Linkoln aniq nima qildi, hozir hech kim bilmaydi. Ammo Linkoln xonim g’azabdan quturib ketdi-yu, issiq qahvani erining betiga sepib yubordi. Bu pensionerlarning ko’z o’ngida sodir bo’ldi.
Linkoln xotiniga lom-mim demadi. U kamsitilgan holda sukut saqlab o’tirar ekan, erli xonim nam sochiq bilan uning yuzlarini artar edi.
Linkoln xonimning rashqi shu darajada telbalardek, shunchalik shiddatli va shunchalik chidab bo’lmas darajada ediki, eriga nisbatan ochiqdan- ochiq ko’rsatgan uyatsiz tomoshalari, yurakni ezib yuboradigan xunuk qiliqlari, mana, 75 yildan buyon, hozir ham uni eshitgan kishilarni hayratga solib, og’zini lang ochirib qo’yadi. Nihoyat u aqldan ozdi, ehtimol, uning o’zini tutishi, xulq-atvori ana shu aqlsizlik asosida tug’ilganmikan, deb o’ylashga majbur qiladi.
Linkolnni xotinining butun xarxashalari, gina-quduratlari hamda telbalarcha hatti-harakatlari zarracha bo’lsin o’zgartirdimi? Ba’zi jihatlardan qaraganda, ha, o’zgartirdi. Unga nisbatan muayyan his-tuyg’ularini qisman o’zgartirdi. Uni baxtsiz nikoh to’g’risida pushaymon qilishga majbur etdi. Undan imkoni boricha o’zini olib qochadigan bo’ldi.
Springfildda o’n bir advokat yashar va bari uchun ish yetarli edi. SHuning uchun ular graflikda o’tadigan sud majlislarida ishtirok etish uchun sudya Devid Devisga ergashib, uning ortidan u shahardan bu shaharga otliq yo’l yurishardi. SHu tarzda mahalliy sud yig’ilishlarining barchasida ishtirok etib, sakkizta sud okrugida bo’lishar edi. Boshda advokatlar ko’pincha ayyorlik qilib, har shanba kuni Springfildga qaytishni istamay, hafta oxirini o’z oilalari bilan o’tkazar edilar. Ammo Linkoln mutlaqo bunday qilmasdi. U uyiga qaytishga qo’rqar, uch oy bahorni, uch oy kuzni Springfildga qadam bosmay, turli raz’ezdlarda yashashni afzal bilar edi.
U yildan-yilga xuddi shunday qilardi. Ko’pincha qishloq joylardagi mehmonxonalarda sharoit juda yomon edi. SHunga qaramay, u barcha noqulayliklarga tobu toqat bilan chidar, Linkoln xonimning doimiy xarxashasi va qahr-g’azabining alanga olishidan ko’ra bu ancha rohatbaxsh ko’rinardi.
Linkoln xonim, malika yevgeniya va grafinya Tolstayaning erlari bilan munosabatlari ana shunday oqibatga duchor qildi. Xotinlarning xulq-atvori ular hayotiga faqat fojialarni olib keldi, bu esa juda qimmatga tushdi.
Nyu-Yorkdagi ichki oilaviy munosabatlar ishi bo’yicha sudda o’n bir yil ishlagan Bessi Xamburgerning aytishicha, ko’rilgan mingta ishdan erkakning uydan chiqib ketishiga yagona sabab xotinning xarxashasi ekan. «Boston post» gazetasining yozishiga qaraganda, biror ayol o’zining oilaviy baxtiga qabr qazir ekan, asta-sekin uni chuqurlashtirib boraveradi.
SHunday qilib, oilaviy hayotingizni baxtli saqlamoqchi ekansiz, birinchi qoidani qattiq tuting:
Xarxasha qilmang, xarxashaning aslo keragi yo’q.

Dizraeli shunday degan edi: «Ehtimol, men o’zimning hayotimda juda ko’p xatolarga yo’l qo’ygandirman, ammo, baribir, sevgi asosida oila qurmayman».
U aynan shunday qildi. O’ttiz besh yoshgacha buydoqligicha yurdi, keyin o’zidan o’n besh yosh katta, sochlari qordek oqargan badavlat beva xotinga uylanmoqchi bo’ldi. Bu muhabbat tufayli bo’lganmidi? O yo’q. Beva Dizraeli uzini yaxshi ko’rmasligini juda yaxshi bilardi. Puli ko’pligi uchun o’ziga uylanmoqchi bo’lganini anglar edi! SHuning uchun bitta shart qo’ydi: ayol bir yil davomida uni sinab, fe’lini o’rganadi. Nihoyat mazkur muddat oxirida ayol Dizraeliga turmushga chiqdi.
Anchayin maza-matrasi yo’q, anchagina manfaatparastlikdan iborat bo’lib jaranglaydigan voqea, shunday emasmi? Qanday paradoksdan iborat bo’lmasin, Dizraelining oilaviy hayoti, baribir, barcha bema’ni, irqit voqea-hodisalarga o’ralashgan, eru xotinlikdan mutlaqo farq qiluvchi yorqin muvaffaqiyatga qurilgan edi.
Dizraelining chekiga tushgan bu boy-badavlat xotin yoshlik, navqironlik, go’zallik hamda alohida ajralib turadigan aqlga ega emas edi, albatta. Suhbatlarda u adabiyot va tarix sohasidagi nodonlikdan iborat gap-so’zlari bilan kulgili xatoliklarga yo’l qo’yganini bilmay qolardi. Masalan, u «rimliklar oldin paydo bo’lganmi yoki yunonlar», der, buni bilmas edi. YAsan-tusan bobidagi didi ajabtovur bo’lsa-da, uyni mebellar bilan jihozlashdagi tasavvuri nihoyatda g’alati va past darajada edi. SHunga qaramay, u oilaviy hayotda muhim o’rin tutgan erkaklar bilan muomala qilish, eru xotinlik munosabatida daho, haqiqiy daho edi. U o’zining aql- zakovatini hech qachon Dizraelining yetukligiga qarama-qarshi qo’ymasdi. Er toqatni toq qilib yuboradigan va jonni sug’urib oladigan, puxta-pishiq va ziyrak gersog xotinlarning tortishuvlaridan toliqib kelganida, uyda Meri Enning yengil-elpi sergapligi uni horg’inlikdan qutqarib, kuch-quvvatini tiklashga yordam berar edi. Uy unga mamnunlik va ruhiy halovat oladigan yagona maskan bo’lib, u Meri-Enning sidqidildan sevishidan lazzat topardi. Dizraelining bu yerda keksarayotgan xotini bilan o’tkazgan damlari hayotidagi eng baxtiyor damlaridan iborat edi. Bu ayol uning eng yaqin do’sti, tengdoshi hamda maslahatchisi edi. U har kuni quyi palatadan uyiga qarab shoshar ekan, kunduzi nimalar bo’lganini xotiniga aytib berish uchun hamma gapni ko’nglidan birma-bir o’tkazar edi. U nimagaki qo’l urmasin, bariga Meri- Enning qo’llab-quvvatlashini his etar, axir u eri muvaffaqiyatsizlikka uchrashiga mutlaqo ishonmas, bu hol esa shu qadar katta ahamiyatga ega edi.
Uttiz yil davomida Meri-Enn faqat Dizraeli uchun, faqat uning o’zi uchun yashadi. Eri uning hayotini shunchalik yengillashtirgani, hatto boyligini ham uning uchun qadrlar edi. Bunga javoban er uni o’zining qahramoniga aylantirgan edi. Er uning vafotidan so’ng graf unvoniga sazovor bo’ldi. SHu bilan birga u xotini oddiy fuqaro ekanligida qirolicha Viktoriyadan rafiqasini perlar sulolasiga kiritishni iltimos qilib, uni ko’ndirgan edi. Nixoyat 1868 yilda xotini Vikontessa Bikonsfild unvoniga erishdi.
Odamlar nazarida u qanchalik nodon va yengiltak ko’rinsa-da, er uni biror marta bo’lsin tanqid qilgani yo’q. Uning sha’niga biror marta bo’lsin, piching ishlatgan emas, bordi-yu, biror kishi rafiqasining ustidan kulmoqchi bo’lsa, uning himoyasi uchun shiddat bilan tashlanar edi. Meri-Enn mukammallikdan uzoq bo’lib, kamchiliklardan xoli bo’lmasa hamki, o’ttiz yil davomida eri bilan faxrlanib yurishini biror martayam tilidan qo’ygan emas. Bu nimaga olib keldi? «Biz o’ttiz yil er-xotin edik, — deydi Dizraeli, — ammo biror marta u bilan zerikkanim yo’q» (shu bilan birga kimdir Meri-Enn tarixni bilmasa- da, nodon bo’lib qolmadi, degan gapni aytgan edi).
O’z navbatida Dizraeli ham hech qachon Meri-Enn uning hayotidagi eng qimmatbaho topilma ekanligini aslo yashirgan emas. Buning natijasi qanday edi? Meri-Enn o’z oilasining yaqin do’stlariga erini ta’riflab: «Mening hayotim shu inson tufayli boshdan-oyoq bitmas-tuganmas baxtga to’lib-toshgan edi», derdi.
Ular o’zaro hazillashishni yaxshi ko’rishar edi. «Bilasanmi, — derdi Dizraeli, — men, axir senga pullaring tufayli uylangan edim». Meri-Enn jilmayib javob berardi: «Bu ishni yana takrorlashga to’g’ri kelganda, endi menga sevgi tufayli uylanar eding-a, shunday emasmi?»
U xotinining gapini ma’qullar edi. Yo’q, Meri- Enn hamma jihatdan mukammallik da’vo qilgan emas. SHu bilan birga u o’z-o’zi bilan ovora bo’lib qolishiga Dizraeli aqlli bo’lgani uchun yo’l qo’ya olmasdi.
Genri Jeyms shunday deb ta’kidlagan edi: «Boshqa odam bilan munosabat o’rnatishdagi birinchi uzlashtiriladigan omil, bu ularning baxtli bo’lishiga xalaqit bermaslikdir, ular ham biz xohlagan narsani istashadiki, bu bizning baxtli bo’lishimizga xalaqit bermaydi, bunga ular o’zimiz xohlagan usulda yondashadilar».
Bu aytilgan takrorlashga arziydigan gapdir: «Bashqa odamlar bilan munosabat o’rnatishdagi birinchi omil, bu ularning baxtli bo’lishiga xalaqit bermaslikdir, ular ham shuni istashadi. »
«Birga yagona oilada o’samiz» nomli kitobida Leland Foster Vud shunday degan edi: «Muvaffaqiyatli nikoh mos kishini topish layoqatidan ancha ustundir; shu bilan birga bu o’zi ham aynan shunday odam bo’lish qobiliyati demakdir».
SHunday qilib, siz oilaviy hayotingizni baxtli saqlash niyatida ekansiz, ikkinchi qoidani mahkam tuting.
O’z umr yo’ldoshingizni o’zgartirmaslikka harakat qiling.

Ijtimoiy hayotda Dizraelining eng ashaddiy dushmani buyuk Gladson edi. Bu ikki arbob o’rtasida davlatni boshqarish bilan bog’liq barcha muammoli masalalarda o’ziga xos fikrlari bilan kelishmovchilik ro’y bersa-da, ular uchun bitta umumiy jihat bor edi: har ikkalasi ham shaxsiy hayotda baxtga belangan edilar.
Uilyam va Ketrin Gladson ellik to’qqiz yil birga yashashdi, salkam oltmish yil baxt bilan iligan o’zaro vafodorlik bag’rida umrguzaronlik qilishdi. Mening ko’z oldimda Angliya bosh vazirlarining eng munosibi bo’lgan Gladson o’z rafiqasining qo’lidan ushlagan holda, u bilan qo’shiq kuylab kamin oldida raqsga tushgani nihoyatda yoqimli tuyuladi: Juldurvoqi er va shumtaka xotin — SHodlik va g’amda ham birgamiz hamon. Jamoat ishlarida shafqatsizligi bilan nom chiqargan Gladson hech qachon uydagilar sha’niga tanqidiy so’zlarni aytmagan. U ertalab nonushtaga tushar ekan, oilaning boshqa a’zolari hali uxlab yotganini payqab, ularga nisbatan noroziligini nihoyatda xushmuomalalik bilan izhor etish usulini topgan edi. U ovozini ko’tarib, uyni ajib g’amgin bir qo’shiq bilan to’ldirib yuborar, shu orqali Angliyadagi yumushga nihoyatda andarmon bir kishi yaqinlarini nonushta uchun kutib o’tirganini guyo eslatmoqchi bo’lardi. Odamlarga nisbatan muomalaga usta, e’tiborli bo’lgan bu shaxs oilaviy muhitda tanqid qilishdan o’zini butunlay tiygan edi.
Ekaterina II ham o’zini xuddi shunday tutgan. U dunyodagi eng yirik imperiyalardan birini boshqargan edi. yekaterina II o’ziga tobelardan millionlab kishilarning hayoti va o’limiga farmoyish bera oladigan qudratga ega edi. U siyosat maydonida ba’zan o’zini shafqatsiz hukmdor sifatida namoyon etar, samarasiz urushlar olib borar, o’nlab dushmanlarini otishga hukm qilardi. SHu bilan birga oshpazning kuydirib qo’ygan gushtini lom-mim demay, ishtaha bilan paqqos tushirar edi. Kulimsiraganicha sabr-toqat bilan tanovul qilar ekan, bundan o’rtacha amerikalik erkak ibrat olsa bo’ladi.
Buzilgan bebaxt oilalar bo’yicha Amerikada dong qozongan obro’li shaxslardan biri Doroti Diksning fikriga ko’ra, ellik foizdan oshiq nikoh muvaffaqiyatsizlik bilan yakun topadi. Bularning asosiy sabablaridan biri — romantik ko’z yoshi to’kib ajralish bilan yakun topgan omillardan bittasi — tanqid, bir tiyinga qimmat, yurakni zada qiladigan tanqid hisoblanadi.
Bordi-yu, bolalaringizni tanqid qilishga to’g’ri kelib qolsa… men sizga aytsam, ularni aslo tanqid qilmang. Men bu ishning yaqiniga ham yo’lamayman. Tanqidga mukkasidan tushib ketishdan oldin Amerika jurnalistikasining mumtoz asarlaridan biri «Otaning pushaymoni»ni o’qib chiqing. U dastavval «Peplz xoum jornel»ning bosh maqolasi sifatida dunyo yuzini ko’rdi. Muallifning ruxsati bilan biz uni ixcham shaklda bu yerga keltiramiz.
«Otaning pushaymoni» samimiy yurak to’lqinlari avjga chiqqan daqiqalarda yozilgan ixcham asarlardan biri bo’lib, ko’pchilik kitobxonlarning hissiyotlariga «jiz» etib tegib ketadi. SHu sababli u doimiy ravishda qayta-qayta bosilaverish uchun manba bo’lib xizmat qilgan. «U ilk bor bundan o’n besh yil muqaddam bosilgan bo’lib, shundan buyon yuzlab jurnal va firma nashriyotlarida, shuningdek, mamlakatning barcha burchaklaridagi gazetalarda chop etildi, — deb xabar beradi uning muallifi U. Livingston Larned. Ko’plab chet el tillarida ham bosilib chiqqan. — Mening o’zim shaxsan minglab odamlarga uni maktablar, cherkov va kafedralarda o’qib berishga ijozat berdim. Turli radiodasturlar uni son-sanoqsiz eshittirishlarda istifoda etdilar. Undan kollejlarning davriy nashrlari va o’rta maktablarning jurnallari ham foydalandi. Bundan ajablanmaslik kerak. Ba’zan uncha katta bo’lmagan asar ham aql bovar qilmaidigan darajada muvaffaqiyat qozonadi. Mazkur maqola ham shubhasiz, ana shunday mavqega erishdi .
Bir maktubga e’tibor qaratsak:
Sitata:
U. Livingston Larned
Otaning pushaymoni
«Quloq sol, o’g’lim. Bu so’zlarni sen uxlayotgan paytda aytyapman; sening jajji qo’llaring chakkang tagida, sarg’ish sochlaring esa terlagan peshonangda yoyilgan Men xonangga yolg’iz o’zim, bildirmasdan kirib oldim. Bir necha daqiqa avval kutubxonada gazeta o’qib o’tirar ekanman, meni pushaymonlikning og’ir to’lqini shiddat bilan qamradi. Men sening karavotchang tepasiga o’z aybimni his etgan holda keldim.
Mana, men nimalarni o’yladim, o’g’lim. Men o’zimning yomon kayfiyatimni sening ustingga go’yo to’kib yubordim. Sen kiyinayotganda, seni so’kib, haqorat qildim, sen maktabga otlanayotgan eding, yuzingni ho’l sochiq bilan artib turganding. Men seni poyafzalimni tozalamaganing uchun qattiq koyidim. Kiyimingdan nimanidir olib, polga tashlaganingda, nihoyatda jahlim chiqib baqirib yubordim.
Nonushta ustida ham men senga yopishib oldim. Sen choyni polga to’kib yubording. Ovqatni ochko’zlik bilan tanovul qila boshlading. Barmoqlaringni stol ustiga qo’yding. Non ustiga yog’ni ko’proq surtib yubording. SHundan so’ng sen o’ynash maqsadida tashqariga chiqib ketayotganingda, men poezdga chiqish uchun shoshayotgan edim. Menga burilib qarab, qo’lingni silkitding va: «Dada, xayr, ko’rishguncha!» deding. Men esa qovog’imni uyganimcha: «Elkalaringni to’g’rila», deb javob berdim.
So’ngra kun oxirida bari yana qaytadan boshlandi. Yo’lakdan uyga borar ekanman, sen sharchalar bilan tizzalab uynaganingni payqab qoldim. Paypog’ingda teshiklar bor edi. Men seni urtoqlaring oldida kamsitdim, oldimga tushib uyga yurishga majbur etdim. Paypoqlar juda qimmat turadi, agar sen shaxsiy pulingga olganingda bu nihoyatda yoqimli bo’lar edi! Anglayapsanmi, o’g’lim, bu gaplarni men, sening otang aytyapti!
Esingdami, keyin sen kutubxonaga kirding. U yerda men o’qib o’tirar edim. Sen ohista qadam qo’yding, menga xalaqit berayotganingni aytdim, sen esa gangib, eshik yonida to’xtab qolding. «Senga nima kerak o’zi?» deb keskin so’radim men.
Sen hech narsa demading, ammo birdan chopib kelib, bo’ynimdan quchoqlab olib, o’pa ketding. Sening qo’lchalaring meni mehr-muhabbat bilan qisar, xudovandi karimning ko’nglingga solgan bu mehri mening ehtiyotsizlik bilan yul qo’ygan munosabatimni ham butkul yuvib yuborgan, adoyi tamom qilgandi. SHundan so’ng sen jajji oyoqchalaringni bir-bir bosib, zinadan yuqoriga chiqib ketding.
Mana shundan keyin mening qo’llarimdan gazeta sirg’alib tushib ketdi, butun vujudimni dahshatli, ko’ngilni aynitadigan bir qo’rquv qoplab oldi. Bu odatlar meni qanday ahvolga solib qo’ydi o’zi? Xarxasha odati, hadeb koyimok,—kichkina bo’lganing uchun mening senga bergan mukofotim ana shu edi. Seni yaxshi ko’rmayman, deyishim mumkin emas, ammo gap shundaki, men yoshlik chog’ingdan ko’p narsani kutganman va seni shaxsan o’zimning yillarim bilan o’lchabman.
Sening tabiatingda esa sog’lom, go’zal, samimiy jihatlar shunchalik ko’pki, bu jajji ko’ngling ulkanligidan dalolat beradi, u hov anovi tepaliklar ortidagi tonggi nurlarga o’xshaydi. Bu sening beixtiyor menga birdan shiddat bilan bag’rimga o’zingni otganingda namoyon bo’lgan edi. Sen uyquga ketishdan oldin meni o’pish uchun kirgan eding. Bugun bundan boshqa hech narsaning ahamiyati qolmadi, o’g’lim! Men qorong’ida karavoting tepasiga kelib, ming bir hijolatga tushib, oldingda tiz cho’kaman!
Bu juda zaif holda gunohni yuvish demakdir. Bilaman, sen uyg’onganingda, bu gaplarning barini aytganimda ham tushunmas eding, o’g’lim. Ammo ertaga men haqiqiy ota bo’lmoqchiman! Men sen bilan do’st bo’laman, qiynalsang, ranjisang, birga qiynalaman, kulsang, men ham birga kulaman. Achchig’im chiqqanida, birorta achchiq so’z chiqadigan bo’lsa, tilimni tishlab olaman. Men: «U hali bola-ku, sening bolang», degan gapni xudi qasamyod kabi tinmay takrorlayman».
Men seni fikran voyaga yetgan erkak o’rnida ko’rganimdan qo’rqib ketdim. Hozir esa, seni ko’rib turganimcha, o’g’lim, karavoting tepasida horg’in turar ekanman, tushunaman, sen ham kichkintoysan-ku. Kechagina onang qo’lida eding, boshing esa uning yelkasida edi. Men sendan haddan ziyod talab etganman, senga haddan ortiq talab qo’yganman».
SHunday qilib oilaviy hayot baxtini saqlay desangiz, uchinchi qoidani eslang: Aslo tanqid qila ko’rmang

Los-Anjelesdagi oilaviy munosabatlar instituti direktori Pol Popenou shunday dedi: «Ko’pchilik erkaklar o’ziga xotin tanlar ekan, o’zlariga ro’zg’orni eplaydigan juvonni emas, balki maftunkor, o’ziga bino qo’yish bilan ovunishni, o’zining kalondimog’ligi bilan maxliyo bo’lganni axtarishardi. SHuning uchun bir kuni idora boshlig’i bo’lmish ayolni nonushtaga taklif ilishadi. Bu juvon o’zining yo’ldoshiga hali xotirasining bir chekkasida qolgan «zamonaviy falsafada asosiy oqimlar» haqidagi ma’ruzalarning parchalarini taqdim etadi, shuningdek, o’z-o’ziga pul to’lashni ham talab qilib, turib oladi. Natijada bu ayolning ertasi kuni yolg’izlikda nonushta qilishiga to’g’ri keladi. Bunga qarama-qarshi ravishda oliy ma’lumoti bo’lmagan mashinistka (nusxa ko’chiruvchi) nonushtaga taklif qilinar ekan, o’zining yo’ldoshi yuragiga o’t yoqadigan nigoh tashlaydi va xumor bo’lib, shunday deydi: «Endi esa menga yana o’zingiz haqingizda nimadir hikoya qilib bering». Buning natijasi qanday bo’ladi? Yigit do’stlariga: «U haddan ziyod chiroyli emas, ammo men bunday ajoyib hamsuhbatni uchratmagan edim», deydigan bo’ladi.
Erkaklar xotinlarga ularning bashang ko’rinishlari, chiroyli kiyinishlarini yuqori baholashlarini ko’rsata olishlari kerak. Barcha erkaklar ayollarni kiyim-kechak qanchalik qiziqtirishlarini butunlay unutishadi va bu sohada o’zlariga hisob berib o’tirishmaydi. Masalan, erkak va ayol, ya’ni eru xotin ko’chada boshqa erkak va ayolni uchratib qolishsa, ayol erkakka deyarli e’tibor bermaydi, odatda ular ayol qanday kiyinganiga qaramaydilar.
Mening buvim bir necha yil muqaddam 98 yoshida vafot etdi. O’limidan sal oldin biz unga yarim asrdan sal ko’proq vaqt avval olingan fotosuratini ko’rsatdik. Buvimning xiralashgan ko’zlari rasmga deyarli o’tmadi, ammo bergan yagona savoli shunday edi: «Men qanday ko’ylak kiygan ekanman?» Ana, xolos! To’shakka yotib qolgan, o’lim ostonasidagi qarib-qartaygan, deyarli bir asrga yaqin yashagan, xotirasi deyarli o’chib ketayozgan ayol, hatto o’zining qizlarini tanimaydigan darajada yotgan bo’lsa-da, shuncha vaqt o’tishiga qaramay, qanday ko’ylak kiyganiga qiziqib o’tirsa! Men buvim ushbu savolni berganida, karavoti yonida turar edim. Bu ahvol menda o’chmas taassurot qoldirdi.
Ushbu satrlarni o’qiyotgan erkaklar bundan besh yil muqaddam qanday kostyum yoki ko’ylak kiyganlarini mutlaqo eslay olmaydilar, buni eslab o’tirishga tirnoqcha qiziqmaydilar ham. Ammo xotinlar bunday emas va, biz, erkaklar, shuni anglashimiz kerak. Jamiyatning oliy tabaqasiga mansub bolalar bir raqs kechasida bir necha bor xonimlarning ko’ylak hamda shlyapalariga qoyil qolganliklarini aytish bilan aslo charchamaydi. Ellik milliondan ortiq fransuzlar esa xato qilishi aslo mumkin emas!
Men to’plagan gazeta qirqimlari orasida bir voqeani hikoya qiluvchi parcha bor, bilaman, u ko’pam arzimaydi. SHunga qaramay, bir haqiqatni ayon ko’rsatadi, shuning uchun uni takrorlayman.
Unda aytilishicha, bir dehqon ayol og’ir mehnatdan so’ng o’zining eri oldiga katta bog’lam pichanni qo’yadi. U aqlan ozganing yo’qmi, deb achchiqlanib so’raganida, u shunday deb javob berdi: «Bunga e’tibor berib o’tirishingizni men qaerdan bilay? Men siz uchun yigirma yildan beri ovqat tayyorlayman, ammo biror marta bir og’iz shz aytib, pichan yemayotganingizni bildirganingiz yo’q!» Moskva va Peterburgning haddan oshgan oqsuyak aslzodalari juda shinam yo’singa ega edilar. CHor Rossiyasida jamiyatning yuqori tabaqasi orasida ajoyib tushlikdan so’ng oshxonadan oshpazni chaqirib kelib, uni mazali ovqat tayyorlagani uchun tabriklash odati bor edi.
Nima uchun siz o’zingizning xotiningizga shunday e’tiborni lozim ko’rmaysiz? Kelgusi safar u shirin qilib jo’ja qovursa, ana shu gapni unga albatta ayting. Pichan yemayotganingizni unga yaxshilab tushuntirib qo’ying, uni qadrlashingizni bildiring. yoki texaslik Gvinan aytganidek, «kichkina qizchaga gulduros qarsaklar yog’diring».
Siz shuni amalga oshirmoqchi bo’lsangiz, bu siz uchun qanchalik baxt-iqbol keltirishini unga tushuntirishdan aslo hayiqmang. Dizraeli Angliya sazovor bo’lgan buyuk davlat arbobi edi, shu bilan birga u «xotini oldida qanchalik qarzdor ekanligini» bildirishdan aslo uyalgan emas».
YAqin kunlarda bir jurnalni ko’zdan kechira turib, Eddi Kantor bilan o’tkazilgan intervyuga duch keldim:
«Men dunyoda bir inson— o’zimning xotinim oldida burchliman, — deydi Eddi Kantor. — Kichkinaligimda u mening eng yaxshi do’stim edi; u to’g’ri yo’lga tushib olishimga yordam berdi. Biz turmush qurganimizdan keyin u har bir dollarni iqtisod qilar va uni yana ishga tikardi. U mening boyligimni to’plashga harakat qildi. Beshta havas qilguday farzandimiz bor. Va u menga doimo uyda shinam sharoit yaratib berishga urinadi. Bordi-yu, men kim bo’lgan bo’lsam, bari u tufayli yuzaga kelgan».
Xollivudda nikohlanish tavakkaliga ko’chgan bo’lib, unga, hatto Lloydning sug’urta jamiyati ham qo’lini cho’zmagan bo’lardi; shunga qaramay, u yerda eru xotin Baksterlar oilasi eng baxtli nikoh sirasiga kiradi. O’tmishda Uinifred Brayson deb tovlanib turgan artistlik mavqeidan butunlay voz kechdi. SHu bilan birga bu qurbon berish uning oilaviy baxtini xiralashtirib qo’ymaslik uchun tinim bilmay g’amho’rlik qildi. «U sahnadagi muvaffaqiyatlari uchun sazovor bo’ladigan gulduros qarsaklardan mahrum bo’ldi, ammo mening qarsaklarimga ishonishi uchun men zo’r berib urindim, — deydi Uorner Bakster. — Agar erkak o’zining ayolidan baxt topishga muyassar bo’ladigan bo’lsa, bu baxtli e’tirof etilish hamda muhabbat tuyg’usi tufayli topishi kerak. Bu e’tirof va muhabbat haqikiy bo’lsa, ular ayolning baxti garovi bo’lib xizmat qiladi». Xuddi shunday.
SHuning uchun agar siz o’zingizning oilaviy hayotingizni saqlab qolishni istasangiz, to’rtinchi, eng muhim qoidaga rioya qiling:
Bir-biringizga chin yurakdan o’zingizning minnatdorchiligingizni bildirib turing.

Xotirlash kunlaridan boshqa kunlarda gullar muhabbat ramzi hisoblanadi. Ular ayniqsa, mavsumda arzon turadi, ba’zan ko’cha burchaklarida ham sotishadi. Ammo erkaklardan qanchasi uyga sariq nargis guldastasini keltirishini hisobga oladigan bo’lsak, ularni xuddi orxideya kabi qimmat deyish mumkin, shuningdek, ularni bulutlar bilan burkangan Alp chuqqilarida o’sadigan edelveyslar kabi juda qiyin qo’lga kiritish mumkin.
Unga ozgina gul keltirish uchun xotiningizni shifoxonaga yotishini kutishingiz kerakmi? Nega ertaga kechqurun unga bir necha atirgul olib kelolmas ekansiz. Siz tajriba o’tkazishni yoqtirasiz. SHuni bajarishga bir urinib ko’ring, nimalar ro’y berishini keyin ko’rasiz.
Brodveyda juda band bo’lishiga qaramasdan Jorj M. Koen odatda har kuni ikki marta onasiga qo’ng’iroq qilar, bu onaning o’limigacha davom etgan edi. Siz har safar qo’ng’iroq qilganida, onasi uchun juda muhim yangilik bor edi, deb o’ylayapsizmi? Yo’q, uncha katta bo’lmagan e’tiborga molik bu belgilar insonga siz haqiqatan ham uni yaxshi ko’rishingizni, uni o’ylashingizni hamda uning uchun yoqimli nimadir qilmoqchi ekanligingizni va uning baxt-saodati hamda rohat-farog’ati ko’nglingizga juda aziz va yaqin ekanligini anglatadi.
Ayollar sanalarga, ya’ni tug’ilgan kunlar va turli yillarni qutlashni nihoyat yaxshi ko’rishadi, nima uchun aynan shunday, bu hamisha ayollarning mahfiy sirlaridan biri bo’lib qoladi. O’rtacha odam ko’pgina sanalarni eslamay, butun umr yashashi mumkin, ammo ayrimlari quyidagi sanalarni albatta bilmog’i kerak: 1492 va 1776 (1492 yil Xristofor Kolumb tomonidan Amerikaning kashf etilishi va 1776 yilda Mustaqillik deklarasiyasining e’lon qilinishi) va xotinining tug’ilgan yili, to’ylari bo’lib o’tgan yili. Har ehtimolga ko’ra, u oldingi ikki sanani nishonlamay o’tishi mumkin, ammo keyingilaridan shunchaki o’tib keta olmaydi! Qirq ming oilaviy janjalni ko’rib chiqqan, ikki ming eru xotinni yarashtirgan CHikago sudyasi Dojozef Sabbat shunday deydi: «Ko’p hollarda oilaviy kelishmovchiliklar negizida arzimaydigan narsalar yotadi. Masalan, eri ishga ketayotganida, qo’lini silkitib xayrlashish odati qanchadan-qancha ajralib ketishga sababchi bo’lgan».
Robert Brauning va Elizabet Barret Brauning o’rtasidagi birgalikdagi turmush bizga ma’lum bo’lgan eng ibratli munosabat ediki, u mehr-muhabbatni ardoqlash uchun uncha katta bo’lmagan sovg’a-salom va e’tibor jalb etish uchun hamisha vaqt topar edi. U o’zining bemor xotiniga shunchalik g’amho’rlik ko’rsatgan ediki, bundan mutaassir bo’lgan xotini bir kuni singillariga: «Men endi tabiiy ravishda mabodo farishta emasmikanman, deb o’ylab qoldim», deb yozgan edi.
Ko’pgina erkaklar uncha katta bo’lmagan har kungi ana shu e’tiborga molik belgilarni mutlaqo yetarli darajada baholashmaydi. «Pektoriel revu» nomli jurnalda bosilgan bir maqolada Geynor Meddoks shunday deb yozgan edi: «Amerikacha oila bir necha yangi dardga muhtoj bo’lib qolgan. Masalan, ertalab to’shakda nonushta qilish ana shunday zaifliklardan biri bo’lib, ayol zimmasiga juda ko’p narsani yuklashi kerak. Ayol uchun to’shakdagi nonushta, bu erkak uchun xususiy klubning aynan o’zginasidir».
Oxir-oqibatda bu qator ranj-alamdan iborat epizodlar emas, albatta. Eng alamli tomoni shundaki, ko’pgina juftliklar bu vaziyat bilan hisoblashishmaydi. Edna Sent-Vinsent Milley bu fikrni lo’nda qilib, o’zining she’rlaridan birida ifodalagan edi: «Kunlarim purg’amdir, ketdi muhabbatim ham,
Kundan-kun kam-kamdan, u topdi barham».
Bu misralarni esda caqlash juda zarurdir. Rinoda sudlar haftaning olti kunida ham nikohlarni bekor qilishadi. YA’ni har o’nta nikohdan bittasi bekor qilinadi. Bu nikohlardan qanchasi, sizningcha, haqiqiy fojiaga uchragan? Javobgarlikni zimmamga olib aytamanki, favqulodda juda kam. Agar siz o’sha yerda har kuni ishtirok etishingizga to’g’ri kelsa, bu sho’rlik badbaxt erkak va ayollarning ko’rsatmalarini tinglab tursangiz, ularning muhabbati kundan-kunga barham topganini tushunar edingiz.
Endi qalamtaroshingizni keltiring-u, navbatdagi iqtibosni kesib oling. Uni shlyapangizning ichki tomoniga yoki oynaga yopishtirib qo’ying. Har kuni ertalab soqol olayotganda, ko’rasiz:
«Bu yo’ldan men faqat bir marta o’taman. SHunday ekan, men hozirdan biror xayrli ish qilaman yoki qandaydir insoniy tirik jon uchun xayr- saxovat ko’rsataman. Mayli, men bunday fursatni qoldirmayin va uni bajarmasdan qoldirmayin, illo, bu yo’ldan hech qachon yana aslo o’tmayman»
SHunday qilib, agar siz o’z oilaviy baxtli hayotingizni saqlamoqchi bo’lsangiz, beshinchi qoidaga rioya qiling:
Bir-biringizga iloji boricha mo’’jazgina e’tiborga molik belgilar ko’rsating

Uolter Damrosh Amerikaning mashhur notiqlaridan biri, o’z vaqtida prezidentlikka nomzodi ko’rsatilgan Jeyms J. Bleynning qiziga uylangan edi. SHundan so’ng ular bir necha yil muqqaddam SHotlandiyada Endryu Karnegi bilan uchrashishdi. Damrosh shaxsiy hayotidan nihoyatda baxtiyor edi.
Buning siri nimada?
«Umr yo’ldoshimga ehtiyotkorlik bilan bir qatorda, — deydi Damrosh xonim, — to’ydan keyingi o’zaro nazokatli munosabatni o’rtaga qo’yaman. Agar yosh kelinlar o’z erlariga xuddi boshqalar bilan munosabatda bo’lganlaridek xushmuomala bo’lishganida turmush boshqacha kechardi! Har qanday erkak urushqoq xotindan bezor bo’lib qochadi».
Qo’pollik ham xuddi rak shishi kabi mehr — muhabbatni kemirib ketaveradi. Har birimiz juda yaxshi bilamizki, biz o’z yaqin kishilarimizga nisbatan begona kishilarga xushmuomala munosabatda bo’lamiz.
Biz yot kishining gapini shartta kesib, «YO xudoyo, yana o’sha eski gapni hikoya qilmoqchi bo’lyapsanmi?» deb qichqirishni xayolimizga ham keltirmaymiz. YAqin do’stlarimizga kelgan pochtani ularning ruxsatisiz ochmaymiz yoki shaxsiy sirlariga burnimizni suqishni o’ylab ham ko’rmaymiz. Faqat oilamiz a’zolari, ya’ni bizga eng yaqin va qadrdon odamlarnigina arzimas sabablar uchun haqorat qilishga haddimiz sig’adi.
YAna Doroti Diksdan iqtibos keltiraman: «Juda qiziq ammo shunisi, haqiqatan ham bizga yoqimsiz, Haqoratli, yuragimizni parchalaydigan narsalar oiladagilar tomonidan sodir etiladi».
Xenri Kley Rizner: «Xushmuomalalik qalbning shunday bir fazilatiki, unda buzilgan kichkina omborcha e’tiborga olinib, diqqat qaratilmaydi, balki omborcha tashqarisidagi hovli gullariga e’tibor beriladi», deb ta’kidlagan edi.
Xushmuomalalik mashina motoriga moylash qanchalik zarur bo’lsa, nikohga ham shu darajada juda kerakdir.
Kitobxonga «ertalabki nonushta uchun yakka hokim» timsolini yaratishi bilan yoqib qolgan adib Oliver Uendell Xolms kim bo’lsa bo’lgandir-u, ammo u o’zining uyida mutlaq hokim emasdi. U shunchalik sermulohaza va o’zini qo’lga oladigan kishi bo’lgan ediki, noxush va og’ir holatga tushishga to’g’ri kelsa, o’z dilgirligini oilaning boshqa a’zolaridan yashirishga urinar edi. Mening o’zimga-ku, bu holatning o’zi og’ir bo’lib turibdi, boshqalarni ham undan qiynalishiga majbur etishning nima keragi bor, deb aytardi Xolms.
Oliver Uendell Xolms xuddi shunday tutar edi o’zini. Oddiy odamlar to’g’risida shunday deb bo’larmikan? Xizmat joyida ahvol yomon, u bitimni barbod qildi yoki boshliqdan hayfsan oldi, deylik. Uning boshi qaqshab og’riydi yoki, aytaylik 17 dan 15 daqiqa o’tganda jo’naydigan poezdga kechikdi. U bunga chiday olmay, alamini oiladagilardan oldi.
Gollandiyada uyga kirishdan avval poyafzalni ostonada qoldirishadi. Qasam ichib aytamanki, biz gollandiyaliklardan o’rganib, uyga kirishdan oldin ishga taalluqli barcha mashmashalarni uloqtirib yuborishimiz kerak.
Uilyam Jeyms bir paytlar esse yozib, uni «Insoniy so’qirlikning ayrim turi to’g’risida» deb nomlagan edi. Siz uni kutubxonaga alohida kirib, o’qib chiqsangiz, kifoya. Jeyms shunday deb yozadi: «Mazkur risolada insoniy so’qirlik to’g’risida gap boradi. Bu so’qirlik tirik mavjudotlardan bizning o’zimizni ajratib turadigan his-tuyg’ulardan iborat bo’lib, undan barchamiz shikast topganmiz».
«So’qirlik, biz undan shikastlanganmiz». Ko’pchiligimiz mijoz yoki ishga aloqador sheriklar bilan keskin gaplashganimizda, uyga kelib xotinga o’shqirmasdan qolmaymiz. Gap shundaki, ishdagi munosabatlardan ko’ra, oilaviy shaxsiy hayot bir necha bor muhim va zaruratdir.
Oilaviy hayotda baxtli bo’lgan kishi yolg’izlikda yashagan dahodan afzal. Buyuk rus yozuvchisi Turgenev butun boshli sivilizasiyali dunyoga mashhur bo’lgan, e’tirof etilgan. Bu adib yonida bir ayol bo’lib, uni tushlikka kechikmasin deb bezovtalanganida, o’zining barcha qobiliyati va yozgan kitoblaridan voz kechishga shu zahoti tayyor edi.
Qanday imkoniyatlar nikohni baxt-saodatga burkaydi? YUqorida qayd qilganimizdek, Doroti Dike, deyarli butun nikohlarning yarmidan ko’pi muvaffaqiyatsiz deb hisoblasa, doktor Pol Popenou boshqacha deb o’ylaydi. U shunday degan edi: «Inson biror korxonada bir ishni qo’lga olganga nisbatan nikohda muvaffaqiyatga erishish uchun eng yaxshi imkoniyatlarga ega bo’ladi. Baqqollik do’konlarida savdo bilan mashg’ul bo’lgan do’kondorlarning yetmishdan ortiq foizi muvaffaqiyatsizlikka uchraydi. Erkak va ayollarning nikohga kirgan yetmish foizi esa muvaffaqiyat qozonadi».
Doroti Dike bularning barini quyidagicha qisqa xulosalaydi:
«Nikoya, bilan taqqoslaganda, — deb ta’kidlaydi u, — tug’ilish bizning hayotimizda bir lavhani tashkil etsa, o’lim muqarrar hodisa hisoblanadi.
Birorta ayol, erim ishxonasidagi ishi yoki o’zining kasbiy muvaffaqiyatini ta’minlash uchun qo’llagan tadbirlarini oilaviy hayotni mustahkamlash uchun nega tatbiq etmaydi, deb bosh qotirib o’tirmaydi.
SHu bilan birga oilasida tinch-totuv yashayotgan ayol va hotirjam oilaviy hayot inson uchun million dollardan afzaldir, yuz erkakdan birortasi ham o’zining oilasida qanday qilib muvaffaqiyatni tanlash kerak, deb muhim hisoblangan ana shu narsani o’z holiga tashlab qo’yadi, sharoit unga yutuq keltiradimi yoki yutqazadimi, unga baribir. Ayollar eri nima uchun unga e’tibor bermay qo’yganini aslo tushungisi kelmaydi, axir baxmal qo’lqop bilan muomala qilish mushtdan afzal-ku!
Har bir erkak yaxshi biladiki, u agar xotiniga shirin so’z yoki erkalash bilan muomala qilsa, eri nimani xohlasa, shuni tayyorlashga hoziru nozir bo’ladi. U biladi, xotinini maqtab, sha’niga bir necha arzimas shirin so’z ishlatib, xushomadga yaqin gap aytsa, u yaxshi beka, unga katta yordam qilayotganini qistirib o’tsa, xotinini har bir sentni iqtisod qilishga majbur etadi. Har bir erkak yaxshi biladiki, u xotiniga, agar o’tgan yilgi ko’ylagingni kiysang, haddan ziyod chiroyli, bejirim bo’lasan, desa, u bu ko’ylakni Parijning so’nggi urfdagi libosiga jon-jon deb almashtirgan bo’lardi.
Har bir ayol shuni yaxshi biladiki, eri bularning barini xotini orqali olingan ma’lumotlar tufayli bilgan maqsadiga erishish uchun nimalar qilishi lozimligini o’zi o’rgatgan. Ammo eri undan qachon achchiqlanishi, g’azablanishini bilmaydi, chunki hademay u bilan janjallashib qoladi, buning uchun bemaza ovqatni yeyishga majbur bo’ladi, so’ng hademay xotin erining pulini sovurishga kirishadi. Er esa unga yangi ko’ylak olib beradi, undan ozgina foydalanish, u istaganday unga yondashmoq uchun bularning barini ado etadi».
SHunday qilib, agar siz oilaviy baxt- saodatingizni asramoqchi bo’lsangiz, oltinchi qoidaga rioya qiling:
Sertakalluf, sermulozamat bo’ling.

Наверное, мало найдется читателей, не знакомых с работами великого писателя-психолога Дейла Карнеги. Дейл Карнеги, несомненно, является одним из писателей, чьи книги издаются больше всего в мире. Почти всем его книгам удалось завоевать сердца читателей. Потому что Де. Работы Карнеги одинаково ценны во все времена и останутся таковыми. Книги Дейла Карнеги о том, как общаться с людьми и заводить друзей, о том, как преодолеть тревогу и депрессию, о секретах успеха и другие важные жизненные советы, докажут, что это верно.
Вспомним одно из слов автора о своих произведениях: «Прочитайте первые 40 страниц этой книги в руках не торопясь. Если она вам совсем не принесет пользы, выбросьте ее». Итак, из этих размышлений видно, что сам Д. Карнеги считал, что его книги будут высоко оценены каждым читателем. Те, кто читал его книги, искренне убеждены, что его произведения — самые нужные книги, и верят, что они останутся для него самыми дорогими книгами.
Ниже мы приводим самые нужные и ценные советы, написанные в его трудах, правила общения и дружбы, как избавиться от тревог и трудных моментов, а также секреты успеха.
Для вашего удобства мы сократили текст темы. Когда вы нажимаете на каждую тему, появляется ее текст. Повторный щелчок по теме снова сделает ее скрытой. Желаем вам ознакомиться с необходимыми правилами для жизни и применять их в своей жизни.

Шесть правил быть милой

Правило 1. искренне интересоваться другими;
Правило 2. Улыбайтесь во время сделки;
Правило 3. помните, что имя человека — самое сладкое и самое важное сочетание звуков на любом языке;
Правило 4. Будьте хорошим слушателем. Заставьте других говорить о себе. ;
Правило 5. Попробуйте поговорить на тему, которая интересует вашего собеседника.
Правило 6. Убедите собеседника осознать свою ценность, сохранить высокое достоинство, делайте это искренне, от всего сердца.

Двенадцать правил, как привлечь других к своей точке зрения

Правило 1. Единственный способ выиграть спор — выйти из него;
Правило 2. Уважайте мнение партнера. Никогда никому не говорите «вы неправы»;
Правило 3. Если вы не правы, признайтесь в этом быстро и твердо;
Правило 4. Используйте дружелюбный тон с самого начала;
Правило 5. Заставьте собеседника сразу ответить «да»;
Правило 6. Пусть ваш собеседник говорит больше;
Правило 7. Что ж, пусть ваш собеседник думает, что эта идея принадлежит ему;
Правило 8. Мероприятие – серьезно посмотрите на события с точки зрения вашего собеседника;
Правило 9. Сочувствуй мыслям и желаниям других;
Правило 10.Пригласите их к высоким эмоциям и мотивам;
Правило 11. Отнеситесь серьезно к своим идеям и сделайте их эффективными;
Правило 12. Приглашайте, поощряйте живое действие.

Девять правил влияния на людей, не задевая их достоинства.

Правило 1. Начните с похвалы вашего собеседника и искренне признайте его положительные стороны;
Правило 2. Показывать чужие ошибки не прямо, а косвенно;
Правило 3. Сначала расскажите о своих недостатках и дефектах, а потом уже начинайте критиковать собеседника;
Правило 4. Задавайте собеседнику вопросы вместо того, чтобы отдавать приказы;
Правило 5. Позвольте людям сохранить свое достоинство;
Правило 6. Признавайте, празднуйте и празднуйте каждое достижение, каким бы маленьким оно ни было. «Будь искренен в оценке и щедр на похвалу»;
Правило 7. Дайте людям возможность заработать хорошую репутацию, чтобы они могли попытаться соответствовать ей;
Правило 8. Попробуйте поощрять. Создайте такое воображение, чтобы человек, допустивший ошибку, мог легко исправить свою ошибку и почувствовать, что он выздоровел; поощрять людей пытаться работать легко;
Правило 9. Убедитесь, что люди счастливы делать то, что вы рекомендуете.

Семь правил, которые сделают вашу семейную жизнь счастливой.

Правило 1. Никогда не пытайтесь обвинять, никогда не пытайтесь обвинять;
Правило 2. Старайтесь не менять спутника жизни;
Правило 3. Никогда не критикуйте;
Правило 4. выразить благодарность друг другу от всего сердца;
Правило 5. Покажите друг другу как можно больше замечательных знаков;
Правило 6. Будьте добры и внимательны;
Правило 7. Прочтите интересную книгу о тонких отношениях в семье и супружеской жизни.

СЕМЕЙНАЯ ЖИЗНЬ: СЕМЬ ПРАВИЛ, ЧТОБЫ СДЕЛАТЬ ЕЕ СЧАСТЬЕ

1. Способ как можно скорее обрести семейное счастье

Семьдесят пять лет назад Наполеон III, племянник Наполеона Бонапарта, влюбился и женился на самой богатой женщине мира — графине Тебской, Марии Евгении Игнасии Августине де Монтихо. Его советники были заинтригованы тем фактом, что эта дама была неизвестным испанским графом. Наполеон им в ответ: «Ну, в чем дело?» протестовал. Ее деликатность, молодость, привлекательность и красота утопили Наполеона в ни с чем не сравнимом восторге. Стоя на вершине трона, он кричал на весь народ: «Я возлюбил неведомую мне женщину, я прославлю ее и воздвигну на своей голове».
У Наполеона и его плешивости было все: здоровье, богатство, власть, слава, красота, любовь, искренняя любовь друг к другу, все необходимое для романтических отношений высокого уровня. Никогда еще огонь священного брака не пылал так ярко.
Но, к сожалению,Огонь только вспыхнул и погас. Этот жар угас, и остался только пепел. Наполеон хотел сделать из Евгении принцессу, но ничто в прекрасной Франции — ни любовь, ни королевский трон не могли остановить ее любовь к мужу.
Юноша, глаза которого были ослеплены ревностью, а сомнения грызли сердце, совершенно игнорировал его приказы и ни на мгновение не отпускал его из виду. Она то и дело врывалась в кабинет мужа, занятого государственной работой. Он пытался сорвать свои важные переговоры. Он жил в постоянном страхе, что уйдет к другой женщине.
Евгения иногда сбегала к сестре, над ней издевался муж: жаловалась, плакала, кричала, угрожала. Она ворвалась в кабинет мужа, кричала и оскорбляла его. Император Франции, у которого был целый мир дворцов и особняков, не мог найти уголка, чтобы хоть на мгновение побыть одному. Что получила от всего этого Евгения? Ничего такого. я ем Цитирую из очень интересной книги А. Рейнгардта «Наполеон и Евгения. Трагикомедия империи»: «Дошло до того, что Наполеон посреди ночи надел мягкую шляпу и тайно взял с собой одного из своих ближайших друзей с за ним, он выходил за дверь и впитывался. воздух упущенных возможностей, о которых он слышал только в сказках.
Вот что Евгения получила благодаря своим необузданным амбициям. Правда, она сидела на троне Франции, и видно, что она самая красивая женщина в мире. Но ни титул императора, ни красота, ни непрекращающиеся полные яда ссоры не могли спасти любовь. Евгения, бедняжка, увязла в водовороте своей бесконечной ревности и ненависти.
Одна из злых уловок, созданных дьяволами ада, разрушающая любовь и несущая смерть, является одной из самых коварных уловок в акте попадания не в ту цель. Этот метод никогда не подводит. Как и королевская кобра, она всегда отравляет и всегда убивает наповал.
Жена графа Толстого слишком поздно поняла эту горькую правду. Перед смертью он позвонил своим дочерям и признался: «Я был причиной смерти вашего отца». Дочери не могли ответить на его слова, обе плакали. Их мать говорила правду. Они знали, что жалобы матери, ссоры, постоянная критика, постоянные ссоры стоили жизни его отцу.
В то же время граф Толстой и его жена могли быть очень счастливы во всех отношениях. Он считается одним из величайших писателей всех времен.Два его великих шедевра — «Война и мир» и «Анна Каренина» продолжают сиять негасимой звездой на литературном небосклоне нашей планеты.
Толстой был настолько известен, что его поклонники день и ночь следили за каждым его шагом и записывали каждое слово, слетавшее с его уст. Все, что он говорил, было записано, даже его простые слова: «Ладно, я сейчас пойду спать». Толстого в 100 томах превышает.
казалось, что это длилось долго. По этой причине они становились на колени и молились создателю, умоляя его не упустить своих благословений.
После этого произошло странное. Толстой постепенно изменился и стал совсем другим человеком. Сначала он стыдился созданных им великих произведений, посвятил себя написанию публицистических статей, в которых пропагандировал мир и решительно осуждал войну и беспомощность.
Однажды этот человек исповедовался и говорил, что в юности совершал грехи, даже убивал людей, и стал последовательно изучать учение Иисуса. Всю землю, которой владел, он раздал другим и жил, как бедняк: работал в поле, рубил дрова, косил сено, шил себе обувь, сам подметал комнату, пищу ел в деревянной миске, ел и мог заставить себя любить всех своих врагов.
Жизнь Льва Толстого состояла из трагедий, и главной причиной этой трагедии была его женитьба. Жена Толстого любила роскошь, а он ее ненавидел, жена горела стремлением к славе и карьере, а для Толстого это было не важно. Софья Андреевна жаждала денег и имущества, а Толстой, напротив, считал грехом иметь богатство и частную собственность.
Если муж возражал, она бросалась на землю, подносила ко рту пузырек с черными чернилами, клялась, что убьет себя, и бросалась в колодец, он плакал.
Событие в их жизни напоминает мне о важной дате в жизни всего человечества. Как я упоминал ранее, эта пара была очень счастлива в первые дни своего брака. Но сорок лет спустя Толстой еле выдержал. Иногда по вечерам старая жена, полная печали, хотя сердце у нее маленькое, становится на колени перед стариком, желая теплого отдыха, пятьдесят лет назад ее переполняли чувства любви, и он хотел найти посвященные ей строки из дневника и упросить прочитать их вслух. Когда Толстой читал строки о чудесных, счастливых, невозвратных днях, оба плакали. Как отличалась действительность жизни от их воображаемых романтических слез, как отличалась она! И, наконец, Толстой достиг восьмидесяти двух лет,на старости лет он понял, что уже не может переварить трагедию в своей семейной жизни, и снежной, холодной октябрьской ночью 1910 года сбежал от жены — не зная и не сознавая, что ушел во тьму и печаль.
Одиннадцать дней спустя Толстой умер от пневмонии на небольшой железнодорожной станции. Его единственной волей перед смертью было запретить жене присутствовать на похоронах.
У графини Толстой не было конца, так оценивались и ее гнев, и ее желание, и ее неистовство.
Возможно, читатель вообразит, что у этой женщины есть причина для согласия. Хорошая идея. Но это не имеет отношения к работе. Вопрос сводится к другой мысли: помогли ли ему эти шаржаши, или они превратили худшее положение в адские муки?
«Должно быть, я сделала действительно глупость», — заключила графиня Толстая, но, к сожалению, было поздно.
Самой большой трагедией в жизни Авраама Линкольна был его брак, его семья. Обратите внимание, что это произошло не потому, что он был убит, а из-за его женитьбы. Двадцать три года жизни Линкольна, которые его друг Гордон, юрист, назвал «горькими плодами семейной жизни», Линкольн, страдая от боли, не отдыхал после того, как был застрелен Бутом. Почти четверть века миссис Линкольн неустанно поддерживала своего мужа и жертвовала своей жизнью ради людей.
Эта женщина посыпала на мужа беспочвенные жалобы, она постоянно его критиковала, будто, по ее мнению, в муже все не так, как в брошюре. Придиралась она и к тому, что походка и походка ее мужа были неуклюжими, что он ходил, скрестив ноги и согнув их, как сумасшедший. Говорили, что ее рост не отличался гибкостью и что ей не хватало грации в движениях. Женщина никогда не уставала настаивать на том, чтобы она ходила и сохраняла свой рост, как учила ее мадам Мантель в пансионе.
Ей не понравилось, как уши мужа повернулись к его голове. Однажды он забросал Линкольна камнями, потому что у него был не прямой нос. Ему сказали, что у него оттопырена нижняя челюсть, и он похож на больного туберкулезом, ноги и руки слишком длинные, а голова маленькая.
Авраам Линкольн и Мэри Тодд Линкольн были совершенно противоположны друг другу во всех отношениях: воспитании, происхождении, клиентелизме, мировоззрении. Если бы они постоянно виделись, их раны закипели бы.
Известный линкольнолог нашего поколения, покойный сенатор Альберт Дж. Беверидж писал: «Пронзительный пронзительный голос миссис Линкольн можно было легко услышать через улицу. Любой, кто сидел рядом с ними, мог слышать ее непрекращающуюся ярость». каждый день, когда она была полна ярости. Ярость миссис Мэри Тодд и ее верховая езда на лошади гнева были своего рода, если только выражены словами, о которых у нас есть надежный отчет о ее немыслимых выходках ». данные прибыли. «.Познакомьтесь с одним из подобных мероприятий. Вскоре после свадьбы Линкольн и его жена переехали в Спрингфилд, чтобы жить с миссис Джейкоб Эрли, вдовой врача, которая должна была заботиться о пенсионерах. Однажды, когда мистер Линкольн и его жена завтракали, Линкольн сделал что-то, что явно разозлило его жену. Что именно сделал Линкольн, теперь никто не знает. Но миссис Линкольн пришла в ярость и выплеснула горячий кофе мужу в лицо. Это произошло на глазах у пенсионеров.
Линкольн ничего не сказал своей жене. Пока он унизительно молчал, хозяйка вытирала ему лицо мокрым полотенцем.
Ревность миссис Линкольн была настолько безумной, такой сильной и такой невыносимой, что ее бесстыдные очки и душераздирающие выходки по отношению к мужу, 75 лет спустя, все еще поражают тех, кто ее слышит. Наконец-то он сошел с ума, возможно, его поведение и поведение заставляют думать, что он родился на почве этого безумия.
Изменили ли хоть немного Линкольна выходки, обиды и сумасшедшее поведение его жены? В чем-то да, изменилось. Он частично изменил свои чувства к ней. Он заставил ее сожалеть о своем несчастливом браке. Он старался избегать ее, насколько это было возможно.
В Спрингфилде жили одиннадцать адвокатов, и работы хватало всем. Поэтому они следовали за судьей Дэвидом Дэвисом и следовали за ним из города в город на лошадях, чтобы присутствовать на судебных слушаниях в округе. Таким образом, они участвовали во всех местных судебных заседаниях и находились в восьми судебных округах. Вначале адвокаты часто обманывали и проводили выходные со своими семьями вместо того, чтобы каждую субботу возвращаться в Спрингфилд. Но Линкольн абсолютно не хотел. Он боялся возвращаться домой, предпочитал провести три месяца весны и три месяца осени, не ступая ногой в Спрингфилд, но живя в разных местах.
Он делал одно и то же из года в год. Часто условия в гостиницах в сельской местности были очень плохими. Тем не менее она с большим терпением переносила все неудобства, которые казались ей гораздо более приятными, чем постоянные досады и вспышки гнева миссис Линкольн.
Такие последствия имели отношения миссис Линкольн, принцессы Евгении и графини Толстой со своими мужьями. Поведение жен приносило в их жизнь только трагедии, которые дорого им стоили.
Бесси Гамбургер, проработавшая в нью-йоркском суде по семейным делам одиннадцать лет, говорит, что из тысяч дел, которые она рассматривала, единственная причина, по которой мужчина уходит из дома, — это измена его жены. Как пишет газета «Бостон пост», пока женщина роет могилу для своего семейного счастья, она постепенно углубляет ее.Поэтому, если вы хотите, чтобы ваша супружеская жизнь была счастливой, придерживайтесь первого правила:
Не волнуйтесь, не нужно волноваться.

2. Любите и позволяйте любить другим

Дизраэли сказал: «Возможно, я сделал много ошибок в своей жизни, но все же я не буду строить семью, основанную на любви».
Именно это он и сделал. Он жил холостяком до тридцати пяти лет, потом захотел жениться на богатой вдове, которая была старше его на пятнадцать лет и имела белые, как снег, волосы. Было ли это из-за любви? О, нет. Вдова прекрасно знала, что Дизраэли ее не любит. Он знал, что хочет жениться на ней из-за своей большой суммы денег! Для этого он поставил одно условие: женщина будет пробовать его год и выучит глагол. Наконец, в конце этого периода женщина вышла замуж за Дизраэли.
Разве это не история, которая звучит не очень смешно, это очень корыстно? Как это ни парадоксально, семейная жизнь Дизраэли, окруженная всеми нелепыми, нелепыми событиями, строилась на ярком успехе, совершенно отличном от жены.
Конечно, эта богатая женщина, попавшая в круг Дизраэли, не обладала молодостью, модой, красотой и особым умом. В разговорах он не знал, что своими невежественными словами в области литературы и истории совершал забавные ошибки. Например, он говорит: «Римляне или греки пришли первыми», он не знал. Хотя его вкус в главе Ясан-тусан был изумителен, его воображение в обустройстве дома было крайне странным и низким. Тем не менее он был гением, настоящим гением в обращении с мужчинами, игравшими важную роль в семейной жизни и в отношениях между мужем и женой. Он никогда не противопоставлял свой интеллект зрелости Дизраэли. Когда герцог, изнурявший и высасывавший жизнь мужа, уставал от ссор жен, беззаботная бдительность Мэри-Энн дома спасала его от усталости и помогала восстановить силы. Дом был единственным местом, где он мог найти удовлетворение и душевный покой, и он наслаждался искренней любовью Мэри-Энн. Время, проведенное Дизраэли со своей стареющей женой, было одним из самых счастливых в его жизни. Эта женщина была его ближайшим другом, ровесником и советчиком. Каждый день, спеша из нижней комнаты домой, он последовательно перебирал все в своем сердце, чтобы рассказать жене, что произошло за день. Что бы она ни делала, она всегда чувствовала поддержку Мэри-Энн, ведь совершенно не верила, что ее муж потерпит неудачу, а дело это имело такое огромное значение.
Тридцать лет Мэри-Энн жила только для Дизраэли, только для него. Муж настолько облегчил ей жизнь, что ценил для нее даже свое богатство. В ответ муж превратил ее в своего героя.После ее смерти муж получил титул графа. В то же время он уговорил королеву Викторию включить его жену в династию фей, так как его супруга была обычным гражданином. Наконец, в 1868 году его жена унаследовала титул виконтессы Биконсфилд.
Какой бы невежественной и легкомысленной она ни казалась людям, муж ни разу не критиковал ее. К его чести, он ни разу не шутил, и если кто-то пытался посмеяться над его женой, он бросался на ее защиту. Хотя Мэри-Энн была далека от совершенства и не свободна от недостатков, она ни разу не сказала, что гордится своим мужем на протяжении тридцати лет. К чему это привело? «Мы были женаты тридцать лет, — говорит Дизраэли, — но мне с ней никогда не было скучно».
В свою очередь Дизраэли никогда не скрывал, что Мэри-Энн была самой ценной находкой в ​​его жизни. Каков был результат этого? Описывая своего мужа близким друзьям семьи, Мэри-Энн сказала: «Моя жизнь была полна бесконечного счастья благодаря этому человеку».
Они любили шутить друг с другом. «Знаешь, — сказал Дизраэли, — я женился на тебе из-за твоих денег». Мэри-Энн улыбалась и отвечала: «Если бы тебе пришлось сделать это снова, ты бы женился на мне по любви, не так ли?»
Он согласился с женой. Нет, Мэри Энн не претендовала на совершенство во всех отношениях. В то же время он не мог позволить себе быть озабоченным, ведь Дизраэли был умен.
Генри Джеймс сказал: «Первый фактор примирения в отношениях с другим человеком состоит не в том, чтобы помешать ему быть счастливым. Он также хочет того же, что и мы, что не мешает нам быть счастливыми. Подходить так, как мы хотим».
Эту цитату стоит повторить: «Первое, что нужно сделать, чтобы ладить с другими людьми, — это не мешать их счастью, чего они и хотят. »
В своей книге «Растем вместе как одна семья» Леланд Фостер Вуд сказал: «Успешный брак — это больше, чем возможность найти подходящего человека; это также способность быть подходящим человеком».
Итак, если вы хотите, чтобы ваша супружеская жизнь была счастливой, придерживайтесь второго правила.
Старайтесь не менять спутника жизни.

3. Если вы будете вести себя иначе, вам придется идти в Рено на развод

Величайшим врагом Дизраэли в общественной жизни был великий Гладсон. Хотя эти два деятеля расходились во мнениях по всем проблемным вопросам, связанным с управлением государством, их объединяло одно: оба они были счастливы в личной жизни.Уильям и Кэтрин Гладсон прожили вместе пятьдесят девять лет, почти шестьдесят из которых прожили счастливо на лоне взаимной верности. В моих глазах Гладсон, достойнейший из премьер-министров Англии, взял свою жену за руку и танцевал с ней перед камином, напевая: Хороший муж и хорошая жена — в радости и в горе. Мы по-прежнему вместе . Гладсон, прославившийся своей жестокостью в общественных делах, никогда не говорил критических слов о чести своей семьи. Спустившись утром к завтраку, он заметил, что остальные члены семьи еще спят, и нашел способ очень вежливо выразить им свое неудовольствие. Он повышал голос и наполнял дом странной грустной песней, словно хотел напомнить им, что очень занятой человек в Англии ждет своих родственников на завтрак. Этот человек, мастер обращения с людьми и внимательный, совершенно воздерживался от критики в семейной среде.
Точно так же вела себя и Екатерина II. Он правил одной из крупнейших империй в мире. Екатерина II имела право распоряжаться жизнью и смертью миллионов своих подданных. На политической арене он иногда проявлял себя как жестокий правитель, вел безрезультатные войны, приговаривал к расстрелу десятки своих врагов. В то же время он жадно жевал подгоревший рис повара. Средний американец может понять это, поскольку он терпеливо ест, улыбаясь.
По словам Дороти Дикс, одного из ведущих американских экспертов по неполным семьям, более пятидесяти процентов браков заканчиваются неудачей. Одной из главных причин этого и одним из факторов, приводящих к романтическим слезливым разрывам отношений, является критика, которая стоит копейки и ранит сердце.
Ну, а если вам приходится критиковать своих детей… Я говорю вам, не критикуйте их вообще. Я не буду приближаться к этому. Прежде чем погрузиться в критику, прочтите одного из классиков американской журналистики «Раскаяние отца». Впервые он появился в мире как основная статья «Народного домашнего журнала». С разрешения автора мы воспроизводим его здесь в сжатом виде.
«Отцовское сожаление» — одно из лаконичных произведений, написанных в моменты, когда искренние сердечные волны достигли пика, и оно затрагивает эмоции многих читателей. По этой причине он служил источником для постоянного переиздания. «Впервые она была напечатана пятнадцать лет назад, и с тех пор она опубликована в сотнях журналов и издательств, а также в газетах во всех уголках страны», — сообщает ее автор У. Ливингстон Ларнед. также печатается.- Я лично разрешил читать ее тысячам людей в школах, церквях и ведомствах. Различные радиопрограммы использовали его в бесчисленных передачах. Его также использовали периодические издания колледжей и школьные журналы. Это не должно удивлять. Иногда даже небольшая работа становится невероятно успешной. Эта статья, несомненно, достигла такого положения.
Давайте сосредоточимся на одной букве:
Цитировать:
В. Ливингстон Ларнед
Сожаление отца
— Послушай, сын мой. Я говорю эти слова, пока ты спишь, твои маленькие ручки под висками, а светлые волосы рассыпаны по твоему потному лбу. Я вошел в твою комнату один, без предупреждения. Я читал газету в библиотеке, меня накрыла тяжелая волна раскаяния. Я подошел к твоей постели с чувством вины.
Вот что я подумал, сынок. Я излил на тебя свое плохое настроение. Когда ты одевался, я ругал и оскорблял тебя, ты шел в школу, ты вытирал лицо мокрым полотенцем. Я отругал тебя за то, что ты не почистил мою обувь. Когда ты взял что-то из своей одежды и бросил на пол, я закричала в крайнем гневе.
Я цеплялся за тебя даже за завтраком. Ты пролил чай на пол. Вы начали жадно есть. Ты кладешь пальцы на стол. Вы намазывали больше масла на хлеб. После этого, пока ты собирался играть, я спешил на поезд. Ты повернулась ко мне, пожала руку и сказала: «Папа, до свидания, до встречи!» вы сказали И я ответил: «Расправьте плечи», прежде чем поднять брови.
Потом в конце дня все началось снова. Пока я шла домой из коридора, я заметила, что ты спишь на коленях с шариками. На твоих носках были дырки. Я унижал тебя перед твоими друзьями, я заставил тебя идти домой передо мной. Носки дорогие, и было бы так здорово, если бы вы могли купить их за свои деньги! Понимаешь ли ты, сын мой, что я, твой отец, говорю это!
Помните, тогда вы вошли в библиотеку. Я учился там. Ты шла медленно, я сказал тебе, что ты мне мешаешь, и ты остановился у двери, растерянный. «Что вам нужно?» — резко спросил я.
Ты ничего не сказал, но вдруг подбежал, обнял меня за шею и поцеловал. Твои руки с любовью обнимают меня, эта любовь моей дорогой Кари полностью смыла мое небрежное отношение и завершила процесс. После этого ты топнула ножками одну за другой и пошла вверх по лестнице.
После этого газета выскользнула у меня из рук, и ужасный, тошнотворный страх наполнил все мое тело.В какое положение меня поставили эти привычки? Привычка хархаша, хадеб койимок, была моей наградой за то, что я маленькая. Я не могу сказать, что не люблю тебя, но дело в том, что я многого от тебя ждал, когда ты был молод, и лично мерил тебя своими годами.
А в твоей натуре так много здоровых, красивых, искренних сторон, что эта малютка свидетельствует о величии твоего сердца, которое подобно утренним лучам за холмами. Это проявилось, когда ты вдруг невольно бросилась мне в грудь. Ты пришел поцеловать меня перед сном. Ничто другое сегодня не имеет значения, сын мой! Я подойду к изголовью твоей кровати в темноте, попаду в тысячу и одно затруднение и встану перед тобой на колени!
Это означает смыть грех очень слабым способом. Я знаю, что когда ты проснешься, ты не поймешь, даже если я скажу тебе все это, сын мой. Но завтра я хочу быть настоящим отцом! Я буду твоим другом, если ты будешь в беде, если ты обидишься, я буду в беде вместе, если ты будешь смеяться, я буду смеяться вместе с тобой. Когда я злюсь, я прикусываю язык, если говорю горькие слова. Я повторяю слова: «Он еще ребенок, он твой ребенок», как клятву.
Я боялся увидеть тебя на месте зрелого мужчины. И теперь, когда я вижу тебя, сын мой, когда я устало стою на твоей кровати, я понимаю, что ты тоже маленький. Еще вчера ты был на руках у матери, и твоя голова лежала у нее на плече. Я требовал от тебя слишком многого, я слишком много требовал от тебя».
Если вы хотите таким образом сохранить счастье семейной жизни, помните третье правило: никогда не пытайтесь критиковать

4. Быстрый способ сделать всех счастливыми

Пол Попенов, директор Института семейных отношений в Лос-Анджелесе, сказал: «Большинство мужчин, выбирая жену, ищут не девушку, которая будет их обеспечивать, а очаровательную, привлекательную женщину, которая сможет позаботиться для нее. «Они искали кого-то, кто был бы дружелюбен с их интеллектом. Вот почему однажды они пригласили на завтрак женщину, которая была начальником конторы. Этот молодой человек рассказал своей спутнице об «основных течениях современной философии», которые был еще в углу его памяти.представляет фрагменты руз,а также настаивает на оплате за себя.в результате этой женщине приходится завтракать на следующий день в одиночестве.в отличие от верховного ма когда злосчастная машинистка( ксерокс) приглашают на завтрак, его спутница бросает на него задушевный взгляд и с улыбкой говорит: «А теперь расскажи мне что-нибудь о себе. Дай». Что будет в результате? он говорит своим друзьям: «Он не очень красив, но я никогда не встречал такого замечательного спутника».
Мужчины показывают свою красоту женщинам,они должны быть в состоянии показать, что высоко ценят красивую одежду. Все мужчины напрочь забывают, насколько женщины интересуются одеждой и не считают себя в этой сфере. Например, если мужчина и женщина, то есть муж и жена, встречают на улице другого мужчину и женщину, женщина почти не обращает внимания на мужчину, обычно они не смотрят, как женщина одета.
Моя бабушка умерла несколько лет назад в возрасте 98 лет. Незадолго до его смерти мы показали ему фотографию, сделанную более полувека назад. Затуманенные глаза бабушки почти не впитывали картину, но единственный вопрос, который она задала, был: «Что за платье на мне?» Это все! Прикованная к постели стареющая женщина на грани смерти, прожившая почти столетие, память о которой почти угасала, хотя она была так прикована к постели, что не узнавала даже собственных дочерей, как могла она, несмотря на прохождение столь много времени, если ему интересно, во что он одет! Я стоял у кровати моей бабушки, когда она задала этот вопрос. Эта ситуация произвела на меня неизгладимое впечатление.
Мужчины, читающие эти строки, совершенно не помнят, какой костюм или платье они носили пять лет назад, и не заботятся об этом. Но женщины не такие, и мы, мужчины, должны это понимать. Дети, принадлежащие к высшему классу общества, никогда не устают говорить, что они несколько раз восхищаются дамскими платьями и шляпками на танцах. Более пятидесяти миллионов французов не могут ошибаться!
Среди газетных вырезок, которые я собрал, есть фрагмент, рассказывающий историю, которая, как я знаю, мало что стоит. Тем не менее, это проясняет один факт, поэтому я повторю его.
В нем говорится, что крестьянка после тяжелой работы кладет перед мужем большой тюк сена. Когда она с горечью спросила, не сошел ли ты с ума, она ответила: «Откуда мне знать, что ты обратишь на это внимание? Не говори, что не ел сена!» У экстравагантных белых дворян Москвы и Петербурга был очень комфортный образ. В Чорской Руси среди высших слоев общества после прекрасного обеда существовал обычай звать повара с кухни и поздравлять его с приготовлением вкусной еды.
Почему вы не обращаете внимания на свою жену? Обязательно скажи ему это в следующий раз, когда он будет жарить сладкого цыпленка. Объясните ему хорошенько, что вы не едите сено, дайте понять, что вы его цените. или, как говорит Техас Гинан, «аплодируйте маленькой девочке стоя».
Если вы хотите это сделать, не стесняйтесь объяснить ему, сколько счастья это вам принесет. Дизраэли был великим государственным деятелем, которого почитала Англия.в то же время он совершенно не стеснялся выражать, как много он должен жене.
Просматривая журнал на днях, я наткнулся на интервью с Эдди Кантором:
«Я должен своей жене одному человеку в мире, — говорит Эдди Кантор. — Он накопил доллар и вернул его на работу. Он пытался сколотить мое состояние. У нас пятеро завидных детей. И он всегда старается, чтобы мне было комфортно». дома. И каким бы я ни был, он причинил».
В Голливуде она рискнула выйти замуж, что не покрыла бы даже страховая компания Ллойда; тем не менее, у семьи Бакстеров там самый счастливый брак. В прошлом она полностью отказалась от своей должности художницы под именем Уинифред Брайсон. В то же время он неустанно заботился о том, чтобы не омрачить свое семейное счастье, пойдя на эту жертву. «Его лишили стоячих оваций, которые он получил бы за свой успех на сцене, но я пытался заставить его поверить в мои аплодисменты, — говорит Уорнер Бакстер. — Если мужчина хочет найти счастье в своей женщине, она должна быть заслуженное чувством счастливого признания и любви. Если это признание и любовь искренние, они служат залогом женского счастья». Так же.
Поэтому, если вы хотите сохранить свою семейную жизнь, следуйте четвертому, самому главному правилу:
Выразите благодарность друг другу от всего сердца.

5. Для дам: это много значит

В другие дни, кроме дней памяти, цветы являются символами любви. Они особенно дешевы в сезон, иногда их продают на углах улиц. Но учитывая, сколько мужчин приносят домой букет желтых нарциссов, можно сказать, что они такие же дорогие, как орхидеи, и такие же труднодоступные, как эдельвейсы, растущие в окутанных облаками Альпах.
Стоит ли ждать, пока вашу жену госпитализируют, чтобы принести ей цветы? Почему бы тебе не принести ей роз завтра вечером. Вы любите экспериментировать. Попробуйте это и посмотрите, что произойдет.
Несмотря на свой плотный график выступлений на Бродвее, Джордж М. Коэн обычно звонил матери дважды в день до самой ее смерти. Вы думаете, что каждый раз, когда он звонил, у него были важные новости для матери? Нет, эти не очень заметные признаки говорят человеку о том, что он вам действительно нравится.это значит, что ты думаешь о нем и хочешь сделать ему что-нибудь хорошее, и что его счастье и удовольствие очень дороги и близки твоему сердцу.
Женщины наконец-то любят отмечать даты, дни рождения и юбилеи, почему именно это всегда является одним из сокровенных секретов женщин. Обычный человек может прожить всю жизнь, не помня многих дат, но некоторые необходимо знать: 1492 и 1776 (открытие Америки Христофором Колумбом в 1492 году и Декларация независимости в 1776 году) и год рождения жены, год рождения их свадьбы. Он, вероятно, может пропустить первые два свидания, но он не может просто пропустить следующее! Чикагский судья Дожозеф Саббат, который рассмотрел сорок тысяч семейных ссор и примирил две тысячи мужей и жен, говорит: «Во многих случаях семейные разногласия основаны на незначительных вещах. Например, привычка прощаться с мужем, когда он уходит в работы, сколько отделить причиненное».
Брак между Робертом Браунингом и Элизабет Барретт Браунинг был самым образцовым из известных нам отношений, в котором всегда находилось время почтить любовь небольшими подарками и вниманием. Он так заботился о своей больной жене, что однажды она написала своим сестрам: «Интересно, не ангел ли я от природы больше?»
Многие мужчины совершенно недооценивают эти замечательные бытовые приметы, не такие уж и большие. В статье, опубликованной в Pectoral Revue, Гейнор Мэддокс писал: «Американская семья стала нуждаться в нескольких новых проблемах. Например, завтрак в постель — одна из таких слабостей, а женщине приходится многое терпеть. чтобы загрузить вещи. Завтрак в постель для женщины эквивалентен частному клубу для мужчины «.
В конце концов, этот сериал, конечно, не череда болезненных эпизодов. Самое обидное, что многие пары не рассматривают эту ситуацию. Эдна Сент-Винсент Миллей выразила эту мысль в одном из своих стихотворений: «Мои дни ушли, моя любовь ушла,
День за днем, мало-помалу он находил все».
Очень важно помнить эти стихи. В Рино суды расторгают браки шесть дней в неделю. То есть один из десяти браков аннулируется. Как вы думаете, сколько из этих браков были настоящими трагедиями? Я беру на себя ответственность и говорю, что чрезвычайных ситуаций очень мало. Если бы вам пришлось быть там каждый день, слушая наставления этих несчастных мужчин и женщин, вы бы поняли, что их любовь угасает день ото дня.
Теперь достаньте точилку для карандашей и вырежьте следующую цитату.Наклейте его на внутреннюю сторону шляпы или на зеркало. Брившись каждое утро, вы заметите:
«Я пройду эту дорогу только один раз. Поэтому отныне я буду делать что-то доброе или проявлять милосердие к какой-нибудь живой душе человека. Что ж, я не упущу такой возможности и не оставлю ее нереализованной, никогда больше не пройду этот путь.
Итак, если вы хотите сохранить свою счастливую супружескую жизнь, следуйте пятому правилу:
Показывайте друг другу как можно больше привлекающих внимание знаков

6. Если хочешь быть счастливым, никогда не забывай это правило

Уолтер Дамрош был женат на дочери Джеймса Дж. Блейна, одного из известных ораторов Америки, выдвигавшегося в то время на пост президента. После этого несколько лет назад они познакомились с Эндрю Карнеги в Шотландии. Дамрош был чрезвычайно доволен своей личной жизнью.
В чем секрет?
«Помимо того, что я буду осторожен со своим партнером, — говорит г-жа Дамрош, — после свадьбы я буду демонстрировать нежное отношение. Если бы молодые невесты были так же вежливы со своими мужьями, как с другими, брак был бы другим! убегай от воинственной жены».
Грубость разъедает любовь, как рак. Все мы прекрасно знаем, что более вежливы с незнакомцами, чем с близкими.
Мы прерываем незнакомца и говорим: «Боже мой, ты снова собираешься рассказывать ту же старую историю?» мы даже не думаем кричать. Мы не открываем почту наших близких друзей без их разрешения и не вникаем в их личные секреты. Оскорблять по пустяковому поводу можно только членов нашей семьи, то есть наших самых близких и родных людей.
Опять же, цитируя Дороти Дикс: «Это интересно, но правда в том, что вещи, которые действительно неприятны, оскорбительны и душераздирающи для нас, делают члены семьи».
Генри Клэй Риснер сказал: «Вежливость — это такая добродетель души, что не обращаешь внимания на разбитый амбар, а обращаешь внимание на цветы во дворе за пределами амбара».
Вежливость так же важна для брака, как масло для двигателя автомобиля.
Оливер Уэнделл Холмс, автор, поразивший читателя образом «одинокого губернатора за завтраком», может быть кем бы он ни был, но он не был абсолютным губернатором в собственном доме. Он был настолько задумчив и сдержан, что, когда ему приходилось попадать в неприятную и трудную ситуацию, старался скрыть свое волнение от остальных членов семьи. Мне самой эта ситуация уже тяжела, какой смысл заставлять других страдать от нее, — сказал Холмс.
Точно так же вел себя и Оливер Уэнделл Холмс.Можем ли мы сказать то же самое о простых людях? Допустим, ситуация на рабочем месте плохая, он сорвал сделку или разозлился на начальника. У него болит голова или, скажем, он опаздывает на поезд, который отправляется через 15 минут после 17:00. Он не мог этого вынести и забрал свою боль от своей семьи.
В Нидерландах обувь оставляют на пороге перед входом в дом. Клянусь, мы должны поучиться у голландцев и выбросить все дерьмо, связанное с работой, прежде чем мы пойдем домой.
Уильям Джеймс однажды написал эссе под названием «Об одном виде человеческой слепоты». Достаточно, если вы пойдете в библиотеку и прочтете ее отдельно. Джеймс пишет: «В этом трактате речь идет о человеческой слепоте. Эта слепота состоит в чувствах, которые отделяют нас от живых существ, и мы все страдаем от нее».
«Слепота, мы повреждены ею». Большинству из нас не хочется приходить домой и кричать на жену после грубого разговора с клиентом или деловым партнером. Дело в том, что семейная личная жизнь важнее и нужна, чем рабочие отношения.
Человек, счастливый в семейной жизни, лучше гения, жившего в одиночестве. Великий русский писатель Тургенев был известен и признан во всем цивилизованном мире. Этот писатель был готов отказаться от всех своих навыков и написанных им книг, когда какая-то женщина мешала ему не опоздать на обед.
Какие возможности делают брак счастливым? Как мы отмечали выше, в то время как Дороти Дике считает, что почти половина всех браков распадается, доктор Пол Попенов считает иначе. Он сказал: «У мужчины больше шансов на успех в браке, чем на работу в бизнесе. Более семидесяти процентов продавцов продуктовых магазинов терпят неудачу. Мужчина и семьдесят процентов женщин, вышедших замуж, преуспевают».
Дороти Дике кратко резюмирует это:
«По сравнению с браком, — говорит он, — рождение — веха в нашей жизни, а смерть — неизбежное событие.
Ни одна женщина не задается вопросом, почему мой муж не применяет меры, которые он использует для обеспечения своего профессионального успеха, для укрепления семейной жизни.
В то же время женщина, которая мирно живет в своей семье и мирная семейная жизнь, лучше миллиона долларов для человека, и ни один из ста мужчин не оставит это дело, которое считается важным, как выбрать успех в своей семья, обстоятельства для него ему все равно, выиграет он или проиграет. Женщины не хотят понимать, почему мужья их игнорируют, ведь иметь дело с бархатными перчатками лучше, чем с кулаками!
Как знает каждый мужчинаесли он угостит жену ласковыми словами или ласками, то тут же приготовит то, что хочет ее муж. Он знает, что если похвалит свою жену, произнесет несколько ласковых слов в ее честь и скажет что-то близкое к лести, если упомянет, что она хорошая хозяйка и много ему помогает, он заставит ее экономить до последнего цента. Каждый мужчина прекрасно знает, что если бы он сказал своей жене, что если ты наденешь свое прошлогоднее платье, то будешь слишком красив и элегантен, она бы с радостью променяла это платье на самое последнее парижское платье.
Каждая женщина прекрасно знает, что ее муж научил ее тому, что нужно делать для достижения своей цели, которую он знает благодаря информации, полученной от жены. Но она не знает, когда муж будет на нее озлоблен и зол, потому что иногда она ссорится с ним, за это ее заставляют есть нехорошую пищу, и тогда иногда жена начинает разбазаривать деньги мужа. А муж покупает ей новое платье, немного им пользуется и делает все, чтобы обращаться с ней так, как она хочет».
Поэтому, если вы хотите сохранить семейное счастье, следуйте шестому правилу:
Сертакаллуф, будь добр.

Sizni ushbu maqolalar ham qiziqtirishi mumkin:

  1. Muvaffaqiyat, hayot falsafasi va pul
  2. Муваффақият келтирувчи амаллар, муваффақият йўллари
  3. Муваффақиятга эришишнинг фундаментал қонунлари
  4. Бойлик ва қашшоқлик нима? Пул топиш сирлари
  5. Муваффақият учун тимсолларни алмаштириш усули
  6. Сизни муваффақиятдан тўсиб турган баҳоналар
  7. Вақтдан унумли фойдаланиш учун асосий 7 қоида
  8. Ҳамкасблар ҳурматига сазовор бўлиш учун тавсиялар
  9. Boylik va qashshoqlik nima? Pul topish sirlari
  10. Muvaffaqiyat keltiruvchi amallar, muvaffaqiyat yo’llari

Qiziqarli malumotlar
Deyl Karnegidan hayot uchun eng kerakli qoidalar to’plami